Извештај ЕК о напретку Западног Балкана у процесу евроинтеграција: За Србију све зависи од брзине реформи, посебно у области правосуђа и нормализацији односа с Косовом дефинисаног правно-обавезујућим споразумом

Европска комисија у Извештају о напретку Србије у процесу евроинтеграција наводи да су преговори са нашом земљом напредовали. Наведено је да је отворено 12 поглавља, од којих су два привремено затворена.

"Укупна брзина напретка Србије зависи од напретка у области реформи, посебно од брже реформе правосуђа, као и нормализације односа са Косовом", пише у Извештају ЕК, у који је Танјуг имао увид.

Економске реформе у Србији настављају да дају резулате, посебно у области макроекономске стабилности земље, али ниво јавних и приватних инвестиција остаје низак, те се мора побољшати пословно окружење за мала и средња предузећа, оценила је Европска комисија.

"Велике структурне реформе јавне администрације, пореских власти и државних предузећа и даље су некомплетне", наводи се у Извештају.

Комисија, наиме, сматра да је да је у даљим приступним преговорима најважније да Србија "развије и одржи појачан административни капацитет како би се бавила питањиима која се односе на ЕУ".

ЕК у извештају наводи да Србија мора значајно да продуби свој ангажман у дијалогу с Косовом, што укључује имплементацију већ договорених споразума о енергетици, мосту у Косовској Митровици, заједничком управљању прелазима и признавању диплома.

Иницијатива председника Србије Александра Вучића да покрене унутрашњи дијалог о Косову оцењена је као добродошла, а Србија се позива да настави са позитивном улогом коју има у региону у циљу побољшања регионалних веза и очувања стабилности.

Известан напредак, како се наводи, ЕК бележи у области владавине права, али уз напомену да Србија мора да "појача напоре и испоручи више резултата, посебно у погледу обезбеђивања услова за слободу изражавања, јачања независности и укупне ефикасности правосудног система као и да обезбеди одржив напредак у борби против корупције и организованог криминала, укључујући и прање новца".

У делу извештаја, тачније у разради појединих питања, Европска комисија помиње председничке изборе одржане у априлу 2017. године, те констатује да су бирачи имали "добар избор кандидата", али да се у обзир морају узети препоруке међународних посматрача које се односе првенствено на "транспарентност и интегритет изборног процеса у току изборне кампање".

Помиње се такође да је Србија први пут добила премијерку, али и да Парламент још нема ефикасан надзор над извршном влашћу.

Транспарентност, свеобухватност и квалитет законодавства мора бити побољшан, а међупартијски дијалог унапређен, наводи се у извештају, уз упозорење да се коришћење хитних процедура мора смањити, а да се улога независних тела мора у потпуности признати.

Уставне реформе су неопходне за усклађивање са ЕУ стандардима у поједним областима, поручују из ЕК, уз оцену да је Србија "осредње припремљена у области реформе јавне администрације".

У правосудном систему ЕК је уочила "одређени степен спремности" тиме што је увела мере за хармонизацију судске праксе и побољшала правила по којима се оцењуе професиноалност рада судија и тужилаца.

"Одређени ниво спремности" забележен је и у борби против корупције, констатује ЕК, наводећи као позтивне примере амандмане на Кривични закон у делу економског криминала, амандмане на Закон о борби против корупције, организованог криминала и тероризма и Закон о заплени и конфискацији имовине стечене криминалом.

Комисија, међутим, примећује да је дошло до озбиљног кршења приликом усвајању новог закона о Агенцији за борбу против корупције, те да констатује да корупција преовлађује и даље у многим областима и настваља да буде озбиљан проблем.

Комисија, наиме, наводи да полиција и правосудне власти још морају да докажу да могу на независан и непристрасан начин да истражују и спроводе судске процедуре, кривично гоњење и суде све случајеве корупције на највишем нивоу.

У случају борбе против организованог криминала, ЕК сматра да је Србија показала "одређени ниво спремености" тиме што су побољшане оперативне способности Канцеларије тужиоца за организовани криминал и Канцеларије тужиоца за сајбер криминал, те изабран национални координатор за борбу против трговине људима, а усвојени су и закони у циљу превенције прања новца и финасирања терориста.

"Ипак, Србија мора да покаже више резултата у ефикасним финансијским истрагама као и у истрагама, тужбама и крајњим пресудама у случајевима прања новца", наводи се у извештају ЕК, уз опаску да је број пресуда за организовани криминал и даље мали.

Поштовање основних људска права, констатује ЕК, у Србији је постављено у законски и институционални оквир, али се, упозорава, мора примењивати на целој територоји државе, што укључује и заштиту мањина.

Врло забрињавајућим ЕК оцењује слободу изражавања у Србији, где, како тврде, нема напретка, мада констатује да ту "постоји одређени ниво спремности".

Очекују се од Србије даљи напори како би се побољшала ситуација оних који припадају најдискриминисанијим групама попут Рома, ЛГБТ популације, особа са инвалидитетом, ХИВ позитивих особа и социјално угрожених групае, уз поруку да се закон о родној равноправности мора усвојити.

Србија је и у овом извештају Европске комисије добила похвале за конструктивну посвећеност билатералним односима, како са земљама у процесу проширења тако и са суседним ЕУ чланицама, као и за активно учешће у регионалној сарадњи.

У односима Београда и Приштине, ЕК инсистира на наставку дијалага, а истовремено, како се наводи у извештају, "Србија мора да начини додатне напоре на имплементацији већ постигнутих споразима и допринесе стварању услова који ће водити пуној нормализацији односа са Косовом, а који ће бити дефинисан правно обавезујућим споразумом".

У области економије, Србија је оцењена као "средње припремљена" у развоју функционалне тржишне економије, при чему је добар прогрес примећен у решавању неких проблема попут политике буџетског дефицита, и уз напомену да су основе за привредни раст и макроекономску стабилност очуване.

Инфлација се држи под контролом, а монетарна политика у земљи подржава привредни раст, ситуација на тржисту рада је побољшана, приметила је ЕК, те у тој области као замерке помиње то да је државни дуг, иако смањен, и даље висок, а да су структурне реформе у области јавне администрације, пореских власти, државних предузећа некомплетне.

"Рад на црно, незапосленост и економска неактивност остају високи, поготово међу женама и младима. Приватни сектор није довољно развијен", наводи се у извештају ЕК.

Кад је реч о способностима Србије да преузме обавезе које носи чланство у ЕУ, ЕК констатује да Србија наставља да ускладује своје законодавство са ЕУ стандардима, те оцењује да је земља добро припремљена у областима као што су компанијско законодавство, интелектуална својина, наука и истраживања, образовање и култура и царине. Област у којима Србија мора да настави постепено усклађивање са ЕУ су спољна и безбедносна политика.

Србија је и у овом извештају Европске комисије добила позитивне оцена за свој ангажман у управљању и решавању миграционом и избеглицком кризом, уз поруку да мора да успостови снажан механизам повратка илегалних миграната, као и да своју визну политику постепено усклади са европском.

Наглашава се да је земља наставила да сарађује са суседима и ЕУ чланицама у области контролисања миграција на техничком нивоу и направила знацајне напоре у обезбедивању склоништа и хуманитране помоћи за мигранте. Оно на чему власти у земљи морају још да раде јесте јачање капацитета за пријем и потребе малолетних избеглица који путују без родитељске пратње.

Иначе, Европска комисија подсећа да је Србија добила нову владу у јуну 2017. која је, као се оцењује остала посвећена ЕУ интеграцијама и наводи да су преговори о приступању Србије напредовали, да је отворено 12 поглавља од којих су два привремено затворена, те закључује да укупна брзина напретка Србије зависи од напретка Србије у области реформи, посебно у области правосуђа, као и на нормализацији односа са Косовом.

За Косово кључне европске реформе и дијалог са Београдом

Европска комисија очекује од Косова да на европском путу убрза неопходне реформе, изгради консензус око кључних стратешких питања и ојача ангажовање у дијалогу са Србијом, као и да спроведе све постигнуте споразуме, посебно споразум о Заједници српских општина.

То се наводи у Пакету проширења ЕУ 2018 који су висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и европски комесар за политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан данас представили у Спољнополитичком одбору Европског парламента.

У делу који се односи на Косово Европска комисија оцењује да је у протеклој години био успорен рад парламента и реформски процес због одуговлаченог изборног периода.

Политички актери треба да се ангажују у конструктивном дијалогу с парламентом као кључним форумом за политичке дебате а нова владе и скупштина да предузму реформе везане за ЕУ и да се оне третирају као приоритети, наводи се у документу.

Такође се тражи изградња консензуса око кључних стратешких питања за Косово. Од приштинских власти се очекује и убрзање имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању, као и агенде европских реформи.

У делу представљеног документа који се односи на Косово такође се изражава "озбиљна забринутост" због прошлогодишњег покушаја у Скупштини да се укине Специјални суд.

"Биће од кључне важности за Косово да у потпуности испуни међународне обавезе које се тичу специјалних комора и канцеларије специјалног тужиоца које су успостављене да би се разјаснили одређени наводи о међународним злочинима почињеним у контексту сукоба на Косову", наводи се у извештају.

Као позитиван развој на Косову, Европска комисија наводи дугоочекивану ратификацију граничног споразума са Црном Гором што је кључни услов за либерализацију виза уз јачање напора у борби против корупције и организованог криминала.

Напредак је, наводи се, остварен и на економском плану, посебно на побољшању пословног окружења, али су нужне мере за сузбијање неформалне економије и високе незапослености.

Споре реформе у БиХ

Европска комисија је саопштила да су у БиХ током 2017. "споро спровођене" приоритетне европске реформе чији је циљ "хватање у коштац с дубоко укорењеним структуралним проблемима који уназађују развој те земље". Препоручено отварање преговора с Македонијом и Албанијом, за Црну Гору кључан напредак у владавини права и слободи медија.

ЕК је саопштила да су у Босни и Херцеговини током 2017. године "споро спровођене" приоритетне европске реформе чији је циљ "хватање у коштац с дубоко укорењеним структуралним проблемима који уназађују развој те земље".

У извештају о напретку реформи на Западном Балкану за последњих годину и по дана, ЕК наглашава да "предност и даље мора да се да социјално-економским реформама, јачању владавине закона и државне управе у складу с европским стандардима, као и побољшању сарадње на свим равнима".

"Економски напредак је спор због слабе владавине закона, и даље лоших услова привређивања, неефикасне и распарчане јавне управе, као и неуравнотеженог тржишта радне снаге и слабих инвестиција", наводи се у извештају.

Комисија је навела да је Координациони механизам за сарадњу свих власти БиХ с Европском унијом усвојио склоп усаглашених одговора за припрему Мишљења ЕК о поднетној молби БиХ за добијање статуса кандидата за чланство.

Комисија у Бриселу истиче да ће даље деловање Механизма бити одлучујуће за даљи пут европских интеграција БиХ. Наводи се и да "власти Босне и Херцеговине морају хитно да усвоје циљану изборну реформу да би се кренуло у примену одлука Уставног суда БиХ о Дому народа Федерације БиХ".

За Црну Гору кључан напредак у владавини права, слободи медија, борби против корупције

Даље напредовање Црне Горе у приступним преговорима са Европском унијом зависиће од постизања опипљивих резултата у слободи изражавања и медија, борби против корупције и организованог криминала.

То се наводи у Пакету проширења ЕУ 2018 који су висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и европски комесар за политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан данас представили у Спољнополитичком одбору Европског парламента.

У делу који се односи на Црну Гору, Европска комисија подсећа да је та земља у преговорима са ЕУ отворила 30 и привремено затворила три поглавља.

Црна Гора је, оцењује се, наставила да остварује напредак посебно у правном и институционалном оквиру, али практичан утицај реформи још није довољно видљив нити је остварен напредак у области слободе изражавања.

У извештају се наводи да систем правосуђа у целини треба да покаже више резултата.

"Напредак у поглављима владавине права, демонстриран опипљивим резултатима, нарочито у јачању слободе изражавања и медија, као и докази у борби против корупције и организованог криминала, прања новца и трговине људима, наставиће да одређују свеукупан темпо приступних преговора", додаје се у представљеном тексту.

Као позитивни помаци наводе се напредак у законодавству у вези с јавним сектором, напредак у јачању макроекономске и фискалне стабилности и почетак примене средњорочне стратегије за фискалну консолидацију.

Додаје се, међутим, да је јавни дуг висок и да и даље расте.

Препоручено отварање преговора с Македонијом и Албанијом

Европска комисија препоручила је отварање приступних преговора с Македонијом и Албанијом у најновијем извештају о напретку у евроинтеграцијама за земље Западног Балкана.

Македонија је углавном превазишла дубоку политичку кризу, оценила је ЕК, додајући да се штета настала протеклих година не може избрисати преко ноћи и да ће за структуралне реформе бити потребне године.

"Политичка воља да се настави напред још једном је јасно присутна. Види се позитивна промена политичког менталитета широм друштва, чији је недостатак био главна препрека реформама протеклих година", наводи се у извештају.

ЕК је оценила да постоји искрена жеља да се спроведу реформе и да је доста урађено на том плану, укључујући припрему и усвајање стратегија и закона уз "инклузивне и транспарентне консултације" са свим актерима.

"У светлу постигнутог напретка, Европска комисија препоручује да се отворе приступни преговори с Македонијом. Одржавање и продубљивање моментума у процесу реализације хитних реформских приоритета биће одлучујући за даљи напредак земље", пише у извештају.

ЕК је додала да ће подржати тај процес и да ће у том циљу применити појачани приступ за преговарачка поглавља о правосуђу и основним правима и о правди, слободи и безбедности.

Препоруку за отварање преговора добила је и Албанија, пошто је наставила да остварује "стабилан напредак" у примени пет кључних приоритета за отварање преговора.

"Реформе у јавној управи су консолидоване, с циљем јачања професионализма и деполитизације", оценила је ЕК.

У извештају се додаје су спроведене додатне мере за јачање независности, ефикасности и одговорности судских институција, посебно кроз напредак у спровођењу свеобухватне правосудне реформе, укључујући "прве конретне резултате у провери свих судија и тужилаца".

Албанија је предузела и одлучне напоре у борби против корупције и организованог криминала, као и додатне мере за јачање ефикасне заштите људских права припадника мањина, укључујући Роме.

Препоручивши отварање приступних преговора с Албанијом, ЕК је истакла да земља мора да настави започете реформе у кључној области владавине права и да је потебно да резултати у провери судија и тужилаца остану опипљиви.

(Агенције)