Избори у Хрватској: Порција пасуља и киви на Тргу бана Јелачића за који глас више

Порција пасуља и неколико кивија за пролазнике на Тргу бана Јелачића били су последњи предизборни адут Живог зида уочи сутрашњих парламентарних избора. Иван Синчић, један од лидера ове младе политичке странке основане пре четири године на таласу протеста против владе Јадранке Косор, стрпљиво је слушао групу пензионера која му се жалила на Милановићеву власт. Један од њих, како је рекао вашем извештачу, некада је био верни гласач Милановићевог СДП-а, а сутра ће, како каже, гласати управо за Живи зид јер жели промене и неког новог на политичкој сцени. Зато, каже, свој глас неће дати ни ХДЗ-у.

Живи зид је само једна од нових партија којој овдашњи аналитичари дају шансе за прелазак изборног цензуса. Још већи број гласова може очекивати коалиција Мост, коју предводи градоначелник Метковића, психијатар Божо Петров. И његови активисти су били јуче на централном загребачком тргу где је Петров пред окупљеним грађанима потписао обећање да после избора неће ући у коалицију ни с Милановићевим СДП-ом ни са Карамарковим ХДЗ-ом. Али, судећи према коментарима окупљених, махом пензионера, њих је подједнако занимало и шта ће им активисти Моста поклонити. А они су им спремили мајице, упаљаче, оловке...

Тако се јуче на овом тргу могло ручати, освежити и са њега однети неки поклончић кући. Зато је највећа гужва била управо на ова два политичка штанда.

Нешто мање заинтересованих привукао је градоначелник Загреба Милан Бандић, који је у предизборној кампањи одлучио да сакупља потписе против ТВ претплате. Бандић, који се у овој кампањи рекламира као човек који ради 365 дана годишње, позива бираче да изађу у недељу јер је то „радни дан у коме гласове треба дати онима који раде”. Преполовио би, каже, и накнаду из буџета за политичке странке и од тих пара купио уџбенике за све ђаке у Хрватској.

Од значајнијих политичких играча на Тргу бана Јелачића свој штанд имала је само Социјалдемократска партија Зорана Милановића, али је код њих било и најмање интересовања. Додуше, Милановићеви активисти су делили само предизборне летке.

Хрватска демократска заједница и њен лидер Томислав Карамарко нису имали потребе за оваквом промоцијом. Они су вече пре, у пуној Арени, одржали завршну конвенцију на којој је, одмах после београдског концерта, певао Жељко Бебек, а на којој се, како преноси „Јутарњи лист”, звиждало Титу и Милановићу.

Најкраћа предизборна кампања (трајала је свега 15 дана) протекла је у знаку обрачуна две коалиције. Оне коју под слоганом „Хрватска расте” предводи СДП и у којој је осам странака и Домољубна коалиција чији је лидер ХДЗ. Током читаве кампање Милановић је понављао да је Карамарко највећи црнокошуљаш у Хрватској. Бранимира Главаша, вођу ХССБ-а, који је због ратног злочина осуђен у Мостару на осам година затвора и који је основао Славонско соколску гарду, није помињао у том контексту. Можда и зато што би баш Главаш могао бити део владајућег блока уколико Милановић добије шансу да поново формира владу. Главаш је иначе већ наговестио такву могућност пошто улазак у владу ХДЗ-а не долази у обзир јер је Карамарко, кажу овдашњи аналитичари, најзаслужнији за Главашево хапшење. Сам Главаш иначе не би могао да уђе у сабор јер му закон то не дозвољава пошто је осуђен на казну затвора дужу од пет година.

Коалиција ХДЗ-а своју критику засновала је на наводној недовољној „домољубности” Милановића који је дозволио да хиљаде младих образованих људи напусте Хрватску. Бреме за ХДЗ у овој кампањи јесте то што је влада коју је до избора 2011. године предводио Иво Санадер била најкорумпиранија, јер је седам министара, укључујући и премијера, оптужено за криминал и корупцију.

Иако такорећи до јуче председник Хрватске, Иво Јосиповић и његова коалиција Успешна Хрватска у овој трци за парламентарне изборе потпуно су скрајнути. У медијима се о њему може наћи тек покоја реченица, понекад и у подсмешљивом тону. Тако „Вечерњи лист” пише да је Јосиповићев први предизборни спот са дрвеним удараљкама у ствари био антиспот коме се подсмевала цела Хрватска.

Бивша премијерка Јадранка Косор, коју су избацили из ХДЗ-а, не одустаје од политике и сада је на листи код Реформиста Радомира Чачића.

Аналитичари кажу да су Милановић и Карамарко свесни да ће онај ко изгуби ове изборе отићи у историју. Уље на ватру доливају агенције за истраживање јавног мњења које прогнозирају да су СДП и ХДЗ изједначени и да ће неизвесно бити до затварања биралишта.

Обе коалиције би, према прогнозама, могле добити по шездесетак мандата, што је чак 16 мандата мање од онога што је потребно за победу на изборима.

Победник ових избора, међутим, не мора бити само онај ко добије 76 мандата. Како се овде спекулише, председница Колинда Грабар Китаровић може дати мандат за састав нове владе и оној коалицији која добије релативну већину, а да не сачека да је прво неко од њих увери да може придобити највише посланика, што је иначе предвиђено Уставом.

„Најповољнији изборни резултат за ХДЗ био би освајање 66 мандата, с друге стране за СДП би максимални изборни резултат био 60 мандата. Дакле, ХДЗ ће бити ’кратак’ за минимум шест, а максимум 10 мандата, а СДП ће бити ’кратак’ за 10 до 15 мандата. Пошто ће ХДЗ добити нешто више мандата него СДП, то ће за председницу бити довољан разлог да мандат за састав нове владе понуди Карамарку. Када имате мандат за састављање владе у рукама, ви сасвим другачије преговарате. СДП има још један проблем, није вероватно да би они могли саставити већину а да не позову Главашеве фашисте”, каже за„Политику” Давор Ђенеро, политички аналитичар.

Карамарко ће, како оцењује, у владајућу коалицију вероватно позивати мањинске заступнике. Тиме добија осам мандата, а онда вероватно и Милана Бандића и Чачића и његове Реформисте. У Хрватској је, истиче Ђенеро, правило да мањински заступници иду у владајућу коалицију, ко год то био, јер своје интересе могу штитити само ако су у коалицији са владајућима.

Милановић нема кандидате на листи за дијаспору

Хрватска је подељена на 10 изборних јединица и победа у свакој јединици носи 14 посланичких места у Хрватском сабору. Ту су још и две изборне јединице, у ствари два изборна листића, један намењен дијаспори и један мањинама. При томе дијаспора даје три, а мањине осам посланика. Три од ових осам припадају српској националној мањини у Хрватској.

Занимљиво је да Милановићев СДП уопште нема кандидата на листићу за дијаспору јер је свима јасно да поред ХДЗ-а нема тамо шта да тражи. Ипак, ХДЗ-у неће бити довољни гласови дијаспоре да би победио на овим изборима. Од ових избора у Хрватској уведен је преференцијални систем, што значи да се гласа не само за страначку листу него и за човека са те листе за кога бирач мисли да ће га најбоље представљати у сабору.

Они који добију више од десет одсто гласова на тој листи улазе у сабор иако су их њихове партије ставиле на дно изборне листе.

(Ј. Церовина – Политика)

Дејан Jовић: Вероватно тесна борба и постизборни преговори

БEOГРAД - БEOГРAД, 7. новембра (Танјуг) - Професор на факултету политичких наука у Загребу Деjан Jовић оценио jе да ће борба на сутрашњим парламентарним изборима у Хрватскоj бити веома тесна и вероватно резултирати стварањем постизборних коалициjа.

"Све анкете показуjу да ће бити врло тесно. Aнкете понекад погреше али чини ми се ће бити потребно створити постизборне коалициjе jер у Хрватскоj не постоjи нека трећа странка коjа има значаjниjи континуитет и за коjу се може рачунати да ће дуго траjати," рекао jе он напомињући да зато веруjе да Хрватска улази у jедно раздобље постизборних преговора.

Oн сматра да би влада социjалдемократска опциjе, како мање националистичка имала боље односе са Србиjом, будући да jе већ у протеклом периоду показала да има бољи однос према мањинама, не само у Вуковару где jе увела ћириличне натипсе када jе то било непопуларно, већ и кад се ради о ЛГБT заjедници и прогесивноj политици уопште.

"Дакле чини ми се да би она више допринела слободи у Хрватскоj а то jе кључно за сваку леву или уопште прогресивну политику," рекао jе он на маргинама конференциjе "Изазови социjалдемократиjе у региону" коjу су у Београду организовале Демократска странка и Партиjа европских социjалиста.

Oн, међутим, сматра да мигрантска криза погодуjе конзервативноj опциjи у свим земљама коjе се са њом суочаваjу.

"Чини ми се да мигрантска криза ствара претпоставке за већи конзервативизам, национализам и потенциjално милитаризам у свим тим земљама jер креира претпоставке да се шире предрасуде и стереотипи и да се на властиту земљу и идентитет гледа као на нешто што треба очувати."

Tако да ако се криза настави то  ствара врло неповољну ситуациjу за прогресивне и леве опциjе, каже Jовић, коjи веруjе да се не ради о краткорочноj кризи већ ситуациjи у коjоj ће милиони људи доћи у Eвропу а многи од њих преко Западног Балкана.

У Хрватскоj се сутра одржаваjу редовни парламентарни избори, коjи се оцењуjу као наjнеизвесниjи, без апсолутног победника, jер jе, како се сматра, мало вероватно да ће било коjа од две наjутицааjниjе странке власти и опозициjе, СДП И ХДЗ, освоjити већину довољну за формирање владе.

(Танјуг)