четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иво Висковић: Вучић није ни хазардиста, ни зихераш, одлука да изабере Немачку за стратешког партнера у евроинтеграцијама је добра
Хроника

Иво Висковић: Вучић није ни хазардиста, ни зихераш, одлука да изабере Немачку за стратешког партнера у евроинтеграцијама је добра

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 29. новембар 2015.

 Премијер Вучић је добро изабрао када је изабрао Немачку за стратешког партнера у евроинтеграцијама, каже некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић.

Међутим, он упозорава да ће Србија и након отварања преговарачких поглавља морати до краја да испуни све услове пре него што постане чланица Уније.

Оценивши да је ослањање на Немачку и њен утицај у неким тренуцима био донекле хазардерски потез, што се помињало и у јавности, Висковић је приметио да је и сам премијер преузео превелику одговорност тако што се ослонио само на Немачку.

"Упознао сам Вучића приликом његовог првог доласка у Немачку, тада као министра одбране. И јасно ми је да он није ни хазардиста, нити оно што обично зовемо 'зихераш'. Он је у својој спољној политици реалистичан и труди се да процени значај ситуације за Србију, јачину партнера с којим ради, као и могући исход", рекао је Висковић у изјави Тањугу.

Приметио је, међутим, да се у овом случају ослањање на Немачку, које је у једном тренутку изгледало помало ризично, показало као добра процена.

"Добро је проценио да је немачка тежина у овом тренутку у ЕУ толика да од њих много тога зависи", рекао је Висковић.

Релевантан чинилац је и то што је немачки Бундестаг најпре заузео став који је кочио немачку владу да Србији да зелено светло за преговоре, и тада је било јасно, каже Висковић, да се њихови захтеви морају задовољити да бисмо добили ту сагласност за отпочињање преговора.

Услови за интеграцију Србије у ЕУ, каже Висковић, остају, али је повољно што је Немачка ипак одступила од амандмана које је намеравала да уложи на поглавље 35 (Косово и Метохија).

"То је добар знак. То је уступак који је са њихове стране свесно учињен, и ту информацију је донео Ернст Рајхел који је надлежан за Југоисточну Европу и Турску у немачком Министарству спољних послова", рекао је Висковић, који је професор на Факултету политичких наука.

Како каже, за њега је сада кључно питање да ли ће се брзо отворити поглавља 23 и 24 (правосуђе и полиција), јер су најтежа.

"Ту имамо највише домаћих задатака, мада познаваоци кажу да би неке друге области попут екологије могле да буду захтевне и да је ту потребно пуно напора и времена да се услови испуне, како би та поглавља била затворена", објашњава он.

Када је реч о поглављу 35 које се односи на Косово, оно ће, како је рекао, сигурно бити тема до самог краја преговора са ЕУ. Ту постоје и идеје које ће Србији бити проблематичне, а као пример Висковић је навео недавну изјаву британске посланице Карен Ламли да очекује да Србија на крају ипак званично призна Косово.

Висковић наглашава да то није и став других, те да је став Немачке по том питању тумачен тако да се од Србије не очекује званично признање, већ да нађе "модус вивенди" сличан ономе који су две Немачке постигле 70-их година.

"Дакле, без формалног признања, али и без међусобног саплитања, подржавајући све што води нормализацији односа, нормалном животу људи и могућности да се сарађује на културном, привредном и сваком плану без проблема", рекао је Висковић.

Он, међутим, није искључио могућност да појединци поставе и захтев за званичним признањем, а тада ће, како је навео, бити потребно уложити огромне напоре да се оно што није у интересу Србије и што Србија не може да прихвати - избегне.

За Висковића је у овом тренутку највећи залогај да се промени схватање у друштву, јер се већина слаже да су промене пожељне, али ако њих лично не погађају.

"Велики број људи жели да се догоди нешто што би променило уобичајени начин понашања у земљи, али тражи и да сачува свој комфор у оваквој ситуацији. Али, тај комфор није превише удобан, можда имамо сувише слободног времена и не оптерећујемо се радом. Зато и имамо недостатак мотива за привредни развој", навео је он.

Према његовим речима, тек кад схватимо да морамо да радимо више и да уложимо веће напоре, схватићемо да смо спремни за ЕУ.

"Са друге стране, и ако сам процес интеграција Србије буде дуго трајао, ми ћемо унапређивати наш друштвени систем, наставити са изградњом европског друштва, прихватањем вредности и стандарда ЕУ, а то је корист за Србију. У том смислу, биће нам сигурно боље него што нам је данас. Али, да ће тећи мед и млеко, да ће бити лако - сигурно неће", закључио је Висковић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер