уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иво Јосиповић: Кључни проблеми везани за границу и ратно време
Хроника

Иво Јосиповић: Кључни проблеми везани за границу и ратно време

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 21. фебруар 2010.

ЗАГРЕБ – Нови хрватски председник Иво Јосиповић изјавио је да су у српско - хрватским односима најспорније тачке око границе и проблеми „везани уз рат и поратно време” и навео да се морају решити и проблеми хрватских грађана који су избегли у Србију.

Јосиповић је, у интервјуу за „Јутарњи лист”, казао да је проблем у вези с границом са Србијом, за разлику од оног са Словенијом, мањи и лакше решив, „применом једног или другог критеријума”.

Он је признао да постоји „евидентан проблем хрватских грађана српске националности, који су услед ратних прилика избегли у Србију” и нагласио да се њихов статус мора решити.

„Они имају право на повратак, као што имају право на своју имовину”, рекао је он и додао да је друго питање штите ли неке политике стварне интересе тих људи или само експлоатишу њихову патњу.

Што се тиче Косова, хрватски председник је казао да је питање односа Србије и Косова „у целости ван хрватске политике” и да Хрватска нити може, нити жели утицати на српско-косовске односе.

Истакавши да председник Србије Борис Тадић „није одбио доћи на (Јосиповићеву) инаугурацију због неке личне нетрпељивости”, хрватски председник је рекао да је Хрватска свој став према Косову изразила његовим признањем и да од тога не одустаје.

Јосиповић је рекао да при анализи проблема односа Србије и Хрватске „треба поћи од чињенице да је Хрватска била изложена агресији и да и данас трпи последице те агресије, било да се ради о разореној индустрији или, што је још много горе, о страдалим људима, уништеним људским судбинама”.

Он је нагласио важност рашчишћавања питање судбине свих несталих лица, али и проблема разминирања.

„Не сме се заобилазити питање одговорности за ратне злочине. Један од разлога наше тужбе за геноцид био је управо у томе што Србија своједобно није хтела ни чути за одговорност за ратне злочине. Сада се то променило. Србија сарађује с Хагом, а њихов Специјални суд за ратне злочине врло добро функционише, барем са стручног становишта. Међутим, Београд није решио случај Младића и Хаџића, што је за нас неприхватљиво”, казао је Јосиповић.

Хрватски председник је нагласио да су добри односи са суседима важни из разлога безбедносни, али и омогућују отварање нових тржишта, која су комплементарна хрватским, као што су српско, босанскохерцеговачко и црногорско.

За Републику Српску Јосиповић каже да је резултат Дејтонског споразума и да је легална категорија која се не може насилно укинути, истакавши да „ни РС не може самостално мењати постојеће стање”.

(Tанјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер