Иво Јосиповић: Честитам вођству у Србији на договору са ЕУ

(Данас 12. 9. 2010)

Загреб, Београд - Председник Хрватске Иво Јосиповић, у интервјуу за Данас поводом усвајање резолуције о Косову у Генералној скупштини УН, истиче да не само да је задовољан постигнутим договором Србије и Европске уније, већ и да честита државном врху у Београду "на храбрости и визији".

Јосиповић наводи да је свестан да су и ЕУ и Србија "уложиле максималан напор да се достигне компромисни текст резолуције". "Компромис је то што се, с једне стране, уводи Унија као помагач Србији у суочавању с изазовом проналажења модела суживота Србије и Косова, а Србији се с друге стране отвара јаснија перспектива приступања ЕУ", оцењује хрватски председник. Говорећи о најављеном дијалогу Београда и Приштине, Иво Јосиповић подсећа да је ЕУ "непрестани процес дијалога и преговора". "Циљ тих преговора и дијалога не може бити извојевање побједе над другим укљученим странама, наношење пораза. Тако и циљ најављеног дијалога Србије с Косовом мора бити обострана побједа", наглашава председник Републике Хрватске у разговору за Данас.

Како оцењујете договор Србије и ЕУ, који је резултирао усвајањем заједничке резолуције о Косову у Генералној скупштини УН?

- Хрватска је гласовала за резолуцију Опће скупштине коју су заједнички спонзорирали Србија и Еуропска унија. У потпуности сам свјестан да су и ЕУ и Србија уложиле максималан напор да се достигне компромисни текст резолуције. Резолуција поставља темељ за рјешење које ће бити на обострану корист. Компромис је то што, с једне стране, уводи Унију као помагача Србији у суочавању с изазовом проналажења модела суживота Србије и Косова, а Србији с друге стране отвара јаснију перспективу приступања ЕУ. Такав развој ствари око једног објективно тешког проблема за нас је као сусједе доиста охрабрујућ. Само је еуропска Србија добар партнер еуропској Хрватској, и обрнуто. Сватко ће се паметан и у Србији и у Хрватској сложити да се еуропски модел суживота нација показао досад најбољим моделом стварања и учвршћења мира, стабилности, сурадње и економског просперитета у повијести континента. Нема, нити смије бити, икаква битног разлога да Србија и њезини сусједи, укључујући Косово, буду искључени из благодати тога модела. Зато не само да сам задовољан с постигнутим консензусом ЕУ и Србије, него честитам вашем водству на храбрости и визији.

У контексту мира и стабилности у региону, каква су ваша очекивања од најављеног дијалога Београда и Приштине, у којем би асистирала ЕУ?

- Као што смо рекли у нашем приопћењу поводом усвајања резолуције, ова резолуција поставља темеље изванредне прилике коју ни једна заинтересирана страна једноставно не смије пропустити. Прилика је то да се сви укључени коначно окрену будућности. Када сам споменуо визију, она је једноставна, и она већ постоји у ЕУ, само тамо треба тек доспјети. Државе и нације које су их покретале и судјеловале у најкрвавијим трагедијама људске повијести, данас живе без граница, њихов је капитал изгубио етницитет, а профит га је задржао. Хрватско приступање ЕУ траје већ десет година, од тога само изравни преговори о чланству трају пет година. Тај је процес изнад свега процес усвајања сустава вриједности, усвајања политичке културе која ЕУ чини могућом, а то је политичка култура компромиса. Та је култура на нашим просторима подразвијена; развијенија је култура заснована на принципу "све или ништа". Како смо видјели у трагичним деведесетима, таква је култура смртоносна. Еуропска унија је непрестани процес дијалога и преговора. Циљ тих преговора и дијалога не може бити извојевање побједе над другим укљученим странама, наношење пораза. Тако и циљ дијалога Србије с Косовом мора бити обострана побједа. Управо је тај дух додана вриједност еуропске инволвираности као помагача у том дијалогу. Господарска је криза велика, изазови у сувременом свијету големи су. Вријеме је једно од најдрагоцјенијих ресурса, и онај тко га данас губи на прошлост, баштинит ће прескупа закашњења у будућности. И због тога, понављам, ово је изванредна прилика Србији за искорак у будућност.

Да ли би Република Хрватска, односно ви лично, били спремни да пружите неку врсту добрих услуга у вези с најављеним дијалогом?

- Сватко жели имати сретног, богатог и добро организираног сусједа. Тада имамо добро сусједство у којему је задовољство живјети. Стога сам ја особно, као и наша Влада, увијек на располагању ако можемо помоћи просперитету нашег сусједа. Ако би заинтересиране стране оцијениле да ја особно или наша Влада можемо бити од помоћи и ако би од нас то затражили, веома бих радо пружио добре услуге. Но, увјерен сам да то неће бити потребно. Они који су били кадри доћи до консензуса око резолуције Опће скупштине УН, бит ће кадри водити и дијалог о сурадњи у истом духу обостране побједе.

Када је реч о билатералним односима Србије и Хрватске, које конкретне потезе грађани две земље могу да очекују?

- Увјерен сам да су Хрватска и Србија у фази развоја односа у којима ћемо се брзо ријешити преосталих оптерећења прошлости. Очекујем да ћемо ускоро затворити питања несталих, повратка избјеглица и имовине, повратка умјетничке баштине и доћи до компромисног рјешења разграничења на Дунаву и да ћемо наставити с политиком добросусједске отворености, увијек имајући на уму визију заједничке будућности у Еуропској унији.

(разговор водио: Никола Томић)