четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ивица Ђикић: Србија мора своје грађане брутално да суочава са тиме да је у Сребреници почињен геноцид
Хроника

Ивица Ђикић: Србија мора своје грађане брутално да суочава са тиме да је у Сребреници почињен геноцид

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 18. јул 2017.

 Ни Чедомир Јовановић ни Саша Јанковић вероватно нису добили позив да присуствују комеморативном скупу у Сребреници, али су отишли у Поточаре да одају пошту жртвама геноцида.

Тако да то што нико од званичника Србије ове године није био на обележавању 22. годишњице геноцида, јер, како су рекли, нису добили позив, и није неки аргумент. С друге стране, нисам сигуран колико уопште има смисла да у Поточаре долазе највиши представници Србије, а да у периоду између две годишњице не чине ништа да грађане Србије суоче с оним што се догодило у Сребреници. Када бих могао бирати, волео бих да нико никад из Србије више не дође у Поточаре, али да се у Србији догоди озбиљније суочавање, и то не само са геноцидом у Сребреници, него и са другим ратним злочинима, истиче у разговору за Данас Ивица Ђикић, хрватски новинар и публициста.

Упитан зашто је Србима тешко да признају да се у Сребреници догодио геноцид, наш саговорник одговара да је исто тако и Хрватима тешко да се суоче са Јасеновцем и злочинима у операцији "Олуја".

- Тешко је и Бошњацима и Албанцима, такође... Нису Срби нешто изузетни, али је у Сребреници почињен највећи злочин - геноцид, па је највише пажње усмерено ка Србији. Појава да се национални колективи на овим просторима не желе искрено суочити са злом које се чинило у њихово име је општа. Није то резервисано само за Србију.

* Мислите ли да има везе са речју "геноцид"?

- Мислим да има. Разумем да је тај термин тежак, али не могу се негирати пресуде међународних судова, жртве... Србија се неће лакше носити са оним што се десило у Сребреници уколико се не би користио термин геноцид. Оно што Србија мора да уради јесте да своје грађане брутално суочава с тим што се тамо догодило, али и са термином - геноцид. Једног дана, надам се у скорије време, ко год тада био председник Србије, мораће да прихвати реч геноцид. За Србију је свакако добро да се то догоди што пре.

* Ако би Србија признала геноцид, да ли би онда Хрвати признали да се исто догодило у Јасеновцу?

- Нисам сигуран. Ипак, чини ми се да геноцид у Јасеновцу оспорава једна маргинална група људи у Хрватској.

* А операција "Олуја"?

- "Олуја" у том смислу није геноцид, али јесте злочиначки подухват над Србима у Крајини. Међутим, чак и када би Вучић признао да је у Сребреници почињен геноцид, Хрвати не би признали злочине у "Олуји", јер сматрају да су имали право да то реше на тај начин, да су злочини који су се догодили спорадични... Сигуран сам да ће се једног дана десити помак том у смислу да паралелно са обележавањем "Олује" неки високи државни представник Хрватске положи цвеће и запали свеће за убијене Србе.

* То је баш оптимистично с Ваше стране?

- Нисам оптимистичан, али мислим да не може остати на овоме, односно на томе да сви знамо шта се тамо догодило, а да се правимо луди.

* Чини се да су и Сребреница и "Олуја", али и други злочини исполитизовани. Колику улогу игра политика у суочавању с прошлошћу и помирењу?

- Политика игра велику улогу, јер се већина грађана њоме и руководи. Када би се политика према геноциду и злочинима променила, отворио би се процес ка суочавању с прошлошћу и помирењу. Ако би Вучић сутра изјавио да је у Сребреници почињен геноцид, не би његови бирачи одмах то прихватили. Међутим, отворио би се процес у којем би се ствари мењале на боље.

* На власти су сада практично они који су у ратовима учествовали или су их заговарали. Да ли би било другачије да они нису тренутно на власти?

- Не верујем. Имали смо и у Србији и у Хрватској владе које нису биле повезане с ратовима из деведесетих, а опет се није догодило ништа радикално у промени мишљења код јавности.

* Каква је, онда, улога међународне заједнице?

- Осим кроз спорадичну подршку неким невладиним организацијама које се баве истраживањем ратних злочина и саопштења за јавност која објављује на дан годишњица геноцида и других злочина, међународну заједницу ово питање заправо више не занима. Уласком у Европску унију, у Хрватској је та прича завршена. Међутим, ако су власти у Србији заиста озбиљне по питању чланства у ЕУ, онда ће морати током тог процеса приступања да испуне услове Уније. Тако је било и у Хрватској, па је ухапшен Анте Готовина, јер је то тражила међународна заједница.

* Не знам да ли Вам је познато, али постоје тврдње да су неки од најодговорнијих за ратне злочине сада на високим функцијама у владајућој странци у Србији?

- То је сигурно део приче подилажења бирачкој маси. Али, политика је једна турбулентна делатност. Не би ме изненадило да се Вучић реши тих људи на неки начин, ако заиста жели да приближи Србију ка ЕУ. Не мислим да их пошаље у затворе, већ да их пензионише, на пример.

* Написали сте сјајну књигу о улози некадашњег начелника безбедности Главног штаба Војске Републике Српске, Љубише Беаре, у геноциду у Сребреници. Да ли сте покушали да ступите у контакт с њим?

- Да, покушао сам доћи до његове породице. Послао сам им поруку да бих желео с њима да разговарам. Али не о Сребреници, већ о томе какав је као човек, отац, муж. Рекао сам им да бих волео да разговарам и са Беаром, али су ме одбили.

* Колика је заправо улога Србије у геноциду?

- Не може се негирати улога Србије. Чињеница је да су сви официри Војске Републике Српске примали плате из Београда, да би касније били пензионисани као официри ЈНА. Такође, сво оружје, техника, људи, све је то долазило из Србије. Исто тако је помоћ Хрватима у Херцеговини долазила из Хрватске.

* Какви су, према Вашем мишљењу, односи Хрватске и Србије?

- Тема односа две земље траје већ 20 година и никако да се ту нешто догоди. Нема конкретног помака и резултата. Стално је исто стање.

* Мислите ли да нова премијерка Србије Ана Брнабић може нешто да промени на релацији Београд - Загреб?

- У политичком смислу, не. Можда може нешто да уради у економском погледу. Али, по мени, она ће бити фокусирана на унутрашња питања Србије, а Вучић ће радити све остало.

* Како гледате на све већи национализам у бившим југословенским републикама?

- Разлика између деведесетих и сада је што тренутно нема ратова, али количина национализма није битно мања. Сада су ту неке нове младе генерације, које нису ни биле рођене док су трајали сукоби, а одгајају се у националистичком духу. Проблем је у томе што они не знају ни за шта друго осим за национализам.

* Да ли би оснивање РЕКОМ-а довело до позитивнијег стања у региону?

- Сигурно. Ја не очекујем да би РЕКОМ преокренуо ствар у неком краћем року, али би сигурно отворио процес суочавања на дуже стазе. И сам процес тровања није трајао две или три године, већ од половине осамдесетих па траје и данас.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер