Ивица Дачић: Термин "проширење" постао непожељан у европској јавности

 БЕОГРАД - Веома је важно да ЕУ не изневери обећања дата државама кандидатима о њиховој европској перспективи, казао је данас шеф српске дипломатије Ивица Дачић, приметивши да истовремено да термин "проширење" као да је постао непожељан у европској јавности, због нерешених унутрашњих, националних проблема.

Дачић је то рекао у говору на конференцији на нивоу министара спољних послова "Од Солуна 2003. до Загреба 2020", наводећи да је управо из Солуна, 21. јуна 2003. са Самита ЕУ-Западни Балкан послата јасна, историјска порука о европској перспективи региона, а што је, додао је, потврђено усвајањем заједничке Декларације у којој је једногласно закључено да је будућност Балкана у ЕУ.

Он је подсетио да су се у Солуну пре 17 година сви учесници сложили да су демократске вредности, владавина права, солидарност, поштовање међународног права, мирно решење конфликата и регионална сарадња, основни постулати на којима почива ЕУ.

Како је рекао, у време великог таласа проширења 2004. године постојао је ентузијазам и политичка воља држава чланица ЕУ које су биле одлучне, те су учиниле све да се проширење догоди.

Приметио је, међутим, да сада нема тог ентузијазма, као ни нечег вишег од порука о јасним перспективама за државе региона, коју слушамо ево већ 17 година, док с друге стране, каже, "све државе чланице ЕУ поздрављају стратешку одлуку нас у региону да остваривање чланства у ЕУ представља приоритет наших спољних политика, и у том смислу нас подстичу да истрајемо на путу спровођења веома захтевног реформског процеса".

Термин "проширење", примећује, као да је делимично попримио негативну конотацију, а као разлог се често наводе грешке из прошлости.

"Политика проширења је, у међувремену, постала непожељна тема за европску јавност због нараслих нерешених питања на унутрашњем, националном нивоу. За нас на Западном Балкану, међутим, проширење ЕУ је и даље заједнички приоритет", поручио је Дачић и додао да нас искуство учи да је политика проширења, у било ком контексту и времену увек била веома корисна за све - нове, али и тзв. старе чланице.

"ЕУ треба да се усавршава, ако хоћете, челичи уз сталне и даље унутрашње реформе, али и нове изазове, како на унутрашњем, тако и на плану спољне политике. То је оно како ми видимо ствари и у шта дубоко верујемо. Свет је постао полигон великих промена и нових ризика, са којима ЕУ пре или касније мора да се суочи, а не да се ограничава", напоменуо је шеф српске дипломатије.

Говорећи у том контексту о преговарачком процесу Србије, Дачић је подсетио да је он започео 2014. те да је до сада Србија отворила тек половину од укупног броја преговарачких поглавља, од чега у прошлој 2019. години тек два поглавља.

"Ми сматрамо да напредак Србије у европским интеграцијама никако не одговара резултатима које смо остварили у реформском процесу. Неопходно је да динамика отварања поглавља буде унапређена и прилагођена темпу реформи које Србија спроводи и свим напорима које предузима", казао је министар и додао да Србија очекује да у кратком року у потпуности буде јасна нова методологија приступног процеса, која ће, како је оценио, нама, који смо одмакли у преговорима допринети њиховом убрзању, без негативног утицаја на квалитет, а уз јасну политичку подршку и видљиве резултате за наше грађане.

У супротном, упозорио је, је навео, Влада Србије имаће велике тешкоће да се супротстави расту евроскептицизма у свом друштву.

У том је контексту Дачић рекао и да Србија поздравља идеју ЕУ да према Западном Балкану иницира "Напредни економски план" који би омогућио додатна финансијска средства за регион, што би несумњиво подстакло даље спровођење реформи.

Изразио је наду да хрватско председавање Савету ЕУ остати позитивно упамћено и да ће Србија остварити нове кораке у процесу приступања ЕУ.

Шеф српске дипломатије нагласио је да цео регион тежи да осигура своје место у ЕУ и да ми то снажно подржавамо, али се, са друге стране, у име "стриктног и поштеног", како је рекао, морају поштовати и разлике међу нама на том путу.

Важно је, додао је, да постоји принцип индивидуалности у процесу интеграција сваке државе кандидата посебно, те подсетио да је Србија посвећена регионалној сарадњи, а да је од суштинског значаја да ЕУ не сме да изгуби лидерску улогу у овом процесу.

Међутим, како је навео, оквир регионалне сарадње на Балкану не треба да замени или замагли индивидуални пут интеграција земаља кандидата које су искрено посвећене регионалној сарадњи.

"Србија сигурно није без разлога добила високу оцену у оквиру Извештаја Европске комисије о напретку за активности које предузима за јачање регионалне сарадње", навео је Дачић и поновио да је пуноправно чланство у Европској унији спољнополитички приоритет Србије, а да је место не само Србије већ и читавог региона западног Балкана у ЕУ.

"Без инкорпорирања нашег региона, заједнички економски и политички простор на европском континенту неће бити потпун", закључио је Дачић и захвалио је Влади Грчке на иницијативи за организовање састанка у правом тренутку, на почетку мандата нове Европске комисије и Европског парламента и пре Самита ЕУ-Западни Балкан у Загребу.

(Танјуг)