Ivica Dačić: Termin "proširenje" postao nepoželjan u evropskoj javnosti

 BEOGRAD - Veoma je važno da EU ne izneveri obećanja data državama kandidatima o njihovoj evropskoj perspektivi, kazao je danas šef srpske diplomatije Ivica Dačić, primetivši da istovremeno da termin "proširenje" kao da je postao nepoželjan u evropskoj javnosti, zbog nerešenih unutrašnjih, nacionalnih problema.

Dačić je to rekao u govoru na konferenciji na nivou ministara spoljnih poslova "Od Soluna 2003. do Zagreba 2020", navodeći da je upravo iz Soluna, 21. juna 2003. sa Samita EU-Zapadni Balkan poslata jasna, istorijska poruka o evropskoj perspektivi regiona, a što je, dodao je, potvrđeno usvajanjem zajedničke Deklaracije u kojoj je jednoglasno zaključeno da je budućnost Balkana u EU.

On je podsetio da su se u Solunu pre 17 godina svi učesnici složili da su demokratske vrednosti, vladavina prava, solidarnost, poštovanje međunarodnog prava, mirno rešenje konflikata i regionalna saradnja, osnovni postulati na kojima počiva EU.

Kako je rekao, u vreme velikog talasa proširenja 2004. godine postojao je entuzijazam i politička volja država članica EU koje su bile odlučne, te su učinile sve da se proširenje dogodi.

Primetio je, međutim, da sada nema tog entuzijazma, kao ni nečeg višeg od poruka o jasnim perspektivama za države regiona, koju slušamo evo već 17 godina, dok s druge strane, kaže, "sve države članice EU pozdravljaju stratešku odluku nas u regionu da ostvarivanje članstva u EU predstavlja prioritet naših spoljnih politika, i u tom smislu nas podstiču da istrajemo na putu sprovođenja veoma zahtevnog reformskog procesa".

Termin "proširenje", primećuje, kao da je delimično poprimio negativnu konotaciju, a kao razlog se često navode greške iz prošlosti.

"Politika proširenja je, u međuvremenu, postala nepoželjna tema za evropsku javnost zbog naraslih nerešenih pitanja na unutrašnjem, nacionalnom nivou. Za nas na Zapadnom Balkanu, međutim, proširenje EU je i dalje zajednički prioritet", poručio je Dačić i dodao da nas iskustvo uči da je politika proširenja, u bilo kom kontekstu i vremenu uvek bila veoma korisna za sve - nove, ali i tzv. stare članice.

"EU treba da se usavršava, ako hoćete, čeliči uz stalne i dalje unutrašnje reforme, ali i nove izazove, kako na unutrašnjem, tako i na planu spoljne politike. To je ono kako mi vidimo stvari i u šta duboko verujemo. Svet je postao poligon velikih promena i novih rizika, sa kojima EU pre ili kasnije mora da se suoči, a ne da se ograničava", napomenuo je šef srpske diplomatije.

Govoreći u tom kontekstu o pregovaračkom procesu Srbije, Dačić je podsetio da je on započeo 2014. te da je do sada Srbija otvorila tek polovinu od ukupnog broja pregovaračkih poglavlja, od čega u prošloj 2019. godini tek dva poglavlja.

"Mi smatramo da napredak Srbije u evropskim integracijama nikako ne odgovara rezultatima koje smo ostvarili u reformskom procesu. Neophodno je da dinamika otvaranja poglavlja bude unapređena i prilagođena tempu reformi koje Srbija sprovodi i svim naporima koje preduzima", kazao je ministar i dodao da Srbija očekuje da u kratkom roku u potpunosti bude jasna nova metodologija pristupnog procesa, koja će, kako je ocenio, nama, koji smo odmakli u pregovorima doprineti njihovom ubrzanju, bez negativnog uticaja na kvalitet, a uz jasnu političku podršku i vidljive rezultate za naše građane.

U suprotnom, upozorio je, je naveo, Vlada Srbije imaće velike teškoće da se suprotstavi rastu evroskepticizma u svom društvu.

U tom je kontekstu Dačić rekao i da Srbija pozdravlja ideju EU da prema Zapadnom Balkanu inicira "Napredni ekonomski plan" koji bi omogućio dodatna finansijska sredstva za region, što bi nesumnjivo podstaklo dalje sprovođenje reformi.

Izrazio je nadu da hrvatsko predsedavanje Savetu EU ostati pozitivno upamćeno i da će Srbija ostvariti nove korake u procesu pristupanja EU.

Šef srpske diplomatije naglasio je da ceo region teži da osigura svoje mesto u EU i da mi to snažno podržavamo, ali se, sa druge strane, u ime "striktnog i poštenog", kako je rekao, moraju poštovati i razlike među nama na tom putu.

Važno je, dodao je, da postoji princip individualnosti u procesu integracija svake države kandidata posebno, te podsetio da je Srbija posvećena regionalnoj saradnji, a da je od suštinskog značaja da EU ne sme da izgubi lidersku ulogu u ovom procesu.

Međutim, kako je naveo, okvir regionalne saradnje na Balkanu ne treba da zameni ili zamagli individualni put integracija zemalja kandidata koje su iskreno posvećene regionalnoj saradnji.

"Srbija sigurno nije bez razloga dobila visoku ocenu u okviru Izveštaja Evropske komisije o napretku za aktivnosti koje preduzima za jačanje regionalne saradnje", naveo je Dačić i ponovio da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji spoljnopolitički prioritet Srbije, a da je mesto ne samo Srbije već i čitavog regiona zapadnog Balkana u EU.

"Bez inkorporiranja našeg regiona, zajednički ekonomski i politički prostor na evropskom kontinentu neće biti potpun", zaključio je Dačić i zahvalio je Vladi Grčke na inicijativi za organizovanje sastanka u pravom trenutku, na početku mandata nove Evropske komisije i Evropskog parlamenta i pre Samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu.

(Tanjug)