субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ивица Дачић: Не продубљивати разлике и приближити ставове са косовским Србима
Хроника

Ивица Дачић: Не продубљивати разлике и приближити ставове са косовским Србима

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 02. децембар 2011.

На поновљене позиве из Београда да уклоне барикаде, Срби са севера Косова и Метохије, по свему судећи, немају намеру да одговоре позитивно него очекују да се у комуникацији са државним врхом Србије реши постојећа ситуација.

Саговорници „Политике” са севера Космета, без обзира на страначку припадност, јединствени су у оцени да се проблеми морају решавати заједно са владом и председником Србије, али очигледно је да очекују више разумевања за своје ставове.

Док је јуче шефица посланичког клуба владајуће коалиције Нада Колунџија поновила да Срби треба да се повуку са барикада и да разумеју да је то „подршка напорима Србије да остваре националне интересе у јужној покрајини”, заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић у први план ставља уздржаност од инцидената и усаглашавање ставова државног руководства и Срба са Косова.

„Могуће је да Београд неће моћи да их убеди да не повлаче једностране потезе, али те различитости не треба продубљавати већ приближити и покушати да и даље идемо ка ЕУ, да сачувамо наше националне интересе и заштитимо Србе на Косову”, рекао је Дачић наглашавајући да су барикаде политичко средство за борбу Срба на северу Косова.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић сматра да Срби на северу не смеју себе довести у опасност да дође до размимоилажења са владом и председником Србије. Он упозорава да је одговорност и утицај председника општина сада шира од општинских граница и да су сви председници општина, а посебно на северу, врло битан елемент у имплементацији будућих споразума. „Зато они морају бити део договора када се формира платформа и предлажу решења, а не само део имплементације”, закључује Ивановић.

Посланица владајуће коалиције из Г 17 плус Стојанка Петковић такође сматра да је неопходна и најважнија координација власти на северу са владом и председником републике, јер они не желе да се интегришу у косовске институције.

„Али тешко сада можете једном информацијом тим људима рећи да све то пада у воду. Мора се објаснити људима на терену зашто се десио одједанпут тај преокрет, јер све време имамо подршку и владе и председника који говоре да барикаде имају своју сврху, а сада су одједанпут оствариле свој циљ”, каже Петковићева за „Политику” и објашњава да она као политичар може да схвати те разлоге, али да људи спавају на барикадама, не гледају телевизију, не баве се политиком и очекују да се реши њихова судбина.

Њен колега из ДС-a Драгиша Ђоковић такође сматра да проблеми никада не настају тамо где има добре комуникације. „Не знам каква комуникација постоји, али од вишка глава не боли. Излаз је у усаглашеној политици међу члановима од којих свако има свој легалитет и легитимитет, па и изабрани председници општина”, каже Ђоковић и упозорава да се сада бавимо последицама, а не узроцима.

И председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић (СНС) жели да се сви проблеми на КиМ решавају заједно са владом и председником, али сматра да влада и председник треба да имају више слуха и разумевања за општине са севера.

„Желели бисмо да нам председник објасни на основу чега је донео такву одлуку и који су аргументи превагнули да он одједном промени став и каже да су барикаде испуниле циљ када нису: јер оне су постављене као одговор на довођење припадника пограничне царине и полиције на административне прелазе, а на снази и је и скупштинска декларација од 31. јула која позива да се стање врати на период од пре 25. јула. Тако да нама није јасно на основу чега Тадић каже да су барикаде испуниле циљ”, објашњава Пантић.

Председник општине Косовска Митровица предлаже председнику Тадићу да би у контактима са међународном заједницом требало да се позове на пример из 1999. године, када су Албанци шест месеци блокирали руски контингент Кфора не дозвољавајући му да уђе у Ораховац. „Управо немачки војници Кфора тада су били у Ораховцу и немачки официр је рекао да му не пада на памет да силом уклања барикаде које су поставили Албанци. Тада нико није помишљао да користи силу против Албанаца и да силом уклања барикаде”, објашњава Пантић.

Б. Митриновић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер