Ivica Dačić: Ključni spoljnopolitički prioritet ostaju evropske integracije i prijem u punopravno članstvo EU

 Ključni spoljnopolitički prioritet Beograda ostaju evropske integracije i prijem Srbije u punopravno članstvo Evropske unije, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić koji je dodao da Srbija od Hrvatske očekuje da pruži poseban doprinos politici proširenja. Na prijemu za diplomate, naveo je da će državni prioritet i dalje biti očuvanje teritorijalnog integriteta, kao i da se nada da će se Beograd i Priština vratiti dijalogu tokom ove godine.

"Predsedavanje Savetu EU ovih dana preuzela je Hrvatska, a od nje očekujemo, kao države iz našeg regiona i članice koja se poslednja pridružila EU, da pruži poseban doprinos politici proširenja. Samit EU-Zapadni Balkan koji se planira za maj u Zagrebu trebalo bi da zabeleži konkretan rezultat i da do tada bude u potpunosti jasna metodologija pristupnog procesa. Za države koje su već odmakle sa integracijom i otvorile više od polovine pregovaračkih poglavlja, kao što je Srbija, dinamika procesa mora biti unapređena sa jasnom političkom podrškom", rekao je Dačić na novogodišnjem prijemu za predstavnike diplomatskih predstavnišava.

Dačić je okupljene podsetio na najvažnije aktivnosti koje su obeležile naš rad u protekloj godini, ali i o planovima.

Naveo je da je državni prioritet Republike Srbije u protekloj godini, "a to će biti i u godini pred nama, svakako je borba za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta". 

"Uprkos našem maksimalnom zalaganju i konstruktivnosti, nismo zadovoljni napretkom tog procesa (oko Kosova i Metohije) u prošloj godini, jer pravi dijalog je izostao, usled odbijanja Prištine da ukine odluku o taksi na robu iz centralne Srbije. Neshvatljivo je da je ova anticivilizacijska mera opstala duže od godinu dana, uprkos zahtevima sa svih strana sveta da bude ukinuta. Nadamo se da će se to promeniti tokom ove godine, da će takse biti ukinute što pre, kako bi se nastavio dijalog za koji je Srbija zainteresovana i u njemu vidi jedini put za postizanje kompromisnog i dugoročnog rešenja".

Dačić je rekao da su argumenti i principijelna pozicija Srbije ključno uticali na to da tokom protekle godine još pet članica UN povuče svoje ranije odluke o priznanju Kosova - Republika Palau, Republika Togo, Centralnoafrička Republika, Republika Gana i Republika Nauru, kojima je  još jednom uputio zahvalnost.

"Tako da je sada ukupno 17 država povuklo ranije odluke, a u Ujedinjenim nacijama danas više članica ne priznaje Kosovo kao državu, nego što je priznaje. Takav odnos u međunarodnoj zajednici, u još izrazitijem obliku, pokazao se i prilikom novog pokušaja Prištine da postane članica Interpola u oktobru u Čileu, kada je povukla kandidaturu suočena sa još većim brojem protivnika tog članstva", rekao je Dačić.

Ministar je naveo da je Srbija spremna za nastavak dijaloga u vezi sa Kosovom i Metohijom, da naporno radi sa svim međunarodnim partnerima, kako bi se što pre vratili procesu koji će obezbediti kompromisno i dugoročno rešenje za Kosovo i Metohiju.

"Ja se nadam da ćemo se tokom ove godine vratiti dijalogu i da ćemo uspeti da nadoknadimo propušteno vreme. Ali ponavljam, Srbija nije sama u ovom procesu i ne zavisi sve od nas i naše jasne spremnosti za razgovor", naveo je.

Evrointegracije - ključni spoljnopolitički prioritet

Naš ključni spoljnopolitički prioritet i dalje ostaju evropske integracije i prijem Republike Srbije u punopravno članstvo EU, a samim tim i sprovođenje reformskog procesa u skladu sa najvišim standardima koji su pred nju postavljeni, rekao je Dačić. Srbija, kako je dodao, izražava punu podršku Oliveru Varheljiju u nadi da će uspeti da, zajedno sa državama članicama EU, omogući bržu dinamiku pristupnog procesa. "Pozdravljamo istovremeno i izbor visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Žozef Borela". 

Dačić je ocenio da su prepoznati reformski procesi koji se preduzimaju u Srbiji i tokom 2019. godine, podsećajući da su otvorena dva pregovaračka poglavlja, čime je Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja (18 od 35). Srbija je, dodaje, nesumnjivo je na putu članstva u EU.

Od konkretnih aktivnosti koje imaju značajnu implikaciju na građane Srbije, podsetio je na potpisivanje Sporazuma o smanjenju troškova rominga u regionu, na to da je otvoren i Sekretarijat Transportne zajednice, sa sedištem u Beogradu, da je Srbija 1. juna 2019. godine preuzela predsedavanje Jadransko-jonskoj inicijativi i Makro – regionalnoj strategiji EU za ovaj region. U drugoj polovini 2020. godine posebne rezultate očekujemo od Nemačke kao najsnažnije ekonomije EU i svakako važne članica EU sa kapacitetom da generiše značajnije odluke, rekao je Dačić.

Ministar je ocenio da je tokom prošle godine sa najvećim brojem susednih i zemalja jugoistočne Evrope očuvan visok nivo političkih i ekonomskih odnosa. Podsetio je da su održane zajedničke sednice vlada sa Mađarskom i Slovenijom, a od posebnog je značaja održavanje Trećeg sastanka Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke i potpisivanje Zajedničke deklaracije o uspostavljanju strateškog partnerstva između dve zemlje. Srbija je, takođe je dodao, inicirala ideju formiranja Regionalne zone slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala ( tzv. mini Šengen). "Time smo se još jednom legitimisali kao aktivan, pouzdan i kredibilan partner u regionu i šire".

Što se tiče bilateralne saradnje, možemo biti veoma zadovoljni proteklom godinom, budući da su Srbiju posetili ministri inostranih poslova 21 države iz celog sveta, a ja sam boravio u bilateralnim ili radnim posetama u čak 33 zemlje, rekao je Dačić koji je dodao da će Srbija i u 2020. godini nastaviti da unapređuje odnose sa zemljama u regionu, kao i sa glavnim spoljnopolitičkim partnerima i tradicionalnim prijateljima Republike Srbije (prvenstveno sa članicama EU, Ruskom Federacijom, Kinom, Sjedinjenim Američkim Državama), ali podjednako angažovano i na dodatnom razvoju saradnje i odnosa sa državama iz celog sveta.

"Na ovom mestu posebno bih istakao značaj prošlogodišnje posete predsednika Francuske Emanuela Makrona, što je bila prva poseta Srbiji francuskog predsednika posle 18 godina, kada je potpisano čak 25 sporazuma, čime je stvorena snažna osnova za dalje jačanje bilateralnih odnosa dve zemlje. Istakao bih takođe i susrete predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina najpre u Beogradu 17. januara, a potom u Sočiju 4. decembra, koda je još jednom potvrđen izuzetno visok nivo političkih i ekonomskih odnosa dve zemlje. Prethodnu godinu obeležilo je i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, čime je proizvodima iz Srbije otvoreno tržište od 185 miliona ljudi, što će dalje produbiti odnose sa državama evroazijskog regiona", rekao je Dačić.

Dodao je da se kontinuirano  produbljuje sveobuhvatno strateško partnerstvo sa NR Kinom. Na bilateralnom planu postignut je napredak u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, rekao je Dačić. "Sa američke strane je u više navrata istaknuta podrška SAD ukidanju taksi i nastavku dijaloga Beograda i Prištine. U cilju sadržinskog poboljšanja bilateralne saradnje fokus će biti na jačanju ekonomskog segmenta, realizovanju poseta na visokom i najvišem nivou, uz obezbeđivanja nastavka podrške evropskim integracijama i aktuelnim naporima Srbije na ostvarivanju regionalnog mira i stabilnosti".

Srbija je, dodao je, nastavila da obnavlja veze sa starim prijateljima iz regiona Afrike i Bliskog istoka.

O otvaranju ambasada, NATO...

"U vezi sa proširivanjem naše diplomatsko-konzularne mreže, posebno bih izdvojio otvaranje Ambasade Republike Srbije u Jermeniji, u decembru, kao i počasnih konzulata u Jedrenu u Turskoj, u Nici u Francuskoj, u prestonici Perua Limi, zatim u Piteštiju u Rumuniji, kao i Konzularne kancelarije u Drvaru u Bosni i Hercegovini. Ministarstvo je započelo proceduru otvaranja Počasnog konzulata u Gruziji sa sedištem u Tbilisiju. Takođe, u julu 2019. godine formalno je doneta Odluka o otvaranju Kulturno-informativnog centra Republike Srbije u Londonu. Sprovođenje ove odluke je u toku, te se očekuje da će KIC, nakon što budu završeni radovi na adaptaciji prostorija, početi sa radom u prvoj polovini 2020. godine. Raduju nas i otvaranja ambasada Kazahstana i Kraljevine Kambodže u Beogradu, kao i diplomatske kancelarije Ambasade Gruzije u Atini sa sedištem u Beogradu i Konzulata Gruzije u Srbiji", rekao je Dačić.

U novoj 2020. godini, u planu je dalje širenje i modernizacija konzularne mreže, kao i podizanje kvaliteta konzularnih usluga našim državljanima u svetu.

Nastavili smo, kaže ministar, aktivno da delujemo u cilju sprečavanja članstva tzv. Kosova u različitim međunarodnim organizacijama, što ostaje jedan od prioriteta i u narednom periodu. "Uspešno je sprečeno ostvarivanje članstva tzv. Kosova u Evropskoj radio-difuznoj uniji (EBU) i Intraevropskoj organizaciju poreskih administracija (IOTA)".

U pogledu predstojećih aktivnosti, istakao je planirano učešće delegacije Srbije na sednicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u aprilu i oktobru 2020. godine, na kojima se razmatraju redovni izveštaji UNMIK. "Partnerski odnos sa NATO je veoma važan element državne politike Srbije i nastojanja da region bude trajno stabilan. Uprkos teškom nasleđu odnosa sa Alijansom, oličenom u ilegalnom bombardovanju naše zemlje 1999. godine, stalno težimo da unapredimo odnose sa ovim vojnim savezom. Početkom novembra prošle godine uspešno je okončana procedura usvajanja novog ciklusa Individualnog akcionog plana partnerstva između Srbije i NATO (IPAP-a) za period od 2019. do 2021. Politika vojne neutralnosti Srbije ne dovodi se u pitanje, a aktivnosti Srbije i sadržina saradnje, uključujući vojne i druge vežbe sa zemljama koje nisu članice NATO-a, nisu na štetu naših odnosa sa Alijansom i sa pojedinačnim državama članicama NATO-a", rekao je Dačić.

On je ocenio da situacija na Kosovu i Metohiji predstavlja za Srbiju najveći političko-bezbednosni izazov. "Srbija i NATO imaju obaveze u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244 i Vojno-tehničkim sporazumom, a primena tih obaveza predstavlja imperativ za obe strane. Od NATO očekujemo da sa razumevanjem sagledava i podržava naše prioritete, što se naročito odnosi na Kosovo i Metohiju. NATO vođena misija KFOR ima poseban značaj za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji. Smatramo da, nažalost, bezbednosna situacija u Pokrajini zahteva, ako ne veće, bar nesmanjeno prisustvo KFOR. Srbija se snažno protivi transformaciji tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. "Vojsku Kosova", jer se time krši Rezolucija SB UN 1244 i ugrožava regionalna i šira stabilnost, naveo je Dačić.

U okviru vizne politike, nastavljen je rad na usklađivanju našeg viznog sistema sa standardima i preporukama EU, dodao je. Državljani Srbije, naveo je, mogu putovati bez vize u 71 zemlju, odnosno u 94 sa diplomatskim i službenim pasošima, a pasoš Srbije je rangiran na 39. mestu prema najnovijoj projekciji Henley Passport Index-u za 2020. godinu.  

(N1)