среда, 05. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ивица Дачић: Кључни спољнополитички приоритет остају европске интеграције и пријем у пуноправно чланство ЕУ
Хроника

Ивица Дачић: Кључни спољнополитички приоритет остају европске интеграције и пријем у пуноправно чланство ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. јануар 2020.

 Кључни спољнополитички приоритет Београда остају европске интеграције и пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније, изјавио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић који је додао да Србија од Хрватске очекује да пружи посебан допринос политици проширења. На пријему за дипломате, навео је да ће државни приоритет и даље бити очување територијалног интегритета, као и да се нада да ће се Београд и Приштина вратити дијалогу током ове године.

"Председавање Савету ЕУ ових дана преузела је Хрватска, а од ње очекујемо, као државе из нашег региона и чланице која се последња придружила ЕУ, да пружи посебан допринос политици проширења. Самит ЕУ-Западни Балкан који се планира за мај у Загребу требало би да забележи конкретан резултат и да до тада буде у потпуности јасна методологија приступног процеса. За државе које су већ одмакле са интеграцијом и отвориле више од половине преговарачких поглавља, као што је Србија, динамика процеса мора бити унапређена са јасном политичком подршком", рекао је Дачић на новогодишњем пријему за представнике дипломатских представнишава.

Дачић је окупљене подсетио на најважније активности које су обележиле наш рад у протеклој години, али и о плановима.

Навео је да је државни приоритет Републике Србије у протеклој години, "а то ће бити и у години пред нама, свакако је борба за очување суверенитета и територијалног интегритета". 

"Упркос нашем максималном залагању и конструктивности, нисмо задовољни напретком тог процеса (око Косова и Метохије) у прошлој години, јер прави дијалог је изостао, услед одбијања Приштине да укине одлуку о такси на робу из централне Србије. Несхватљиво је да је ова антицивилизацијска мера опстала дуже од годину дана, упркос захтевима са свих страна света да буде укинута. Надамо се да ће се то променити током ове године, да ће таксе бити укинуте што пре, како би се наставио дијалог за који је Србија заинтересована и у њему види једини пут за постизање компромисног и дугорочног решења".

Дачић је рекао да су аргументи и принципијелна позиција Србије кључно утицали на то да током протекле године још пет чланица УН повуче своје раније одлуке о признању Косова - Република Палау, Република Того, Централноафричка Република, Република Гана и Република Науру, којима је  још једном упутио захвалност.

"Тако да је сада укупно 17 држава повукло раније одлуке, а у Уједињеним нацијама данас више чланица не признаје Косово као државу, него што је признаје. Такав однос у међународној заједници, у још изразитијем облику, показао се и приликом новог покушаја Приштине да постане чланица Интерпола у октобру у Чилеу, када је повукла кандидатуру суочена са још већим бројем противника тог чланства", рекао је Дачић.

Министар је навео да је Србија спремна за наставак дијалога у вези са Косовом и Метохијом, да напорно ради са свим међународним партнерима, како би се што пре вратили процесу који ће обезбедити компромисно и дугорочно решење за Косово и Метохију.

"Ја се надам да ћемо се током ове године вратити дијалогу и да ћемо успети да надокнадимо пропуштено време. Али понављам, Србија није сама у овом процесу и не зависи све од нас и наше јасне спремности за разговор", навео је.

Евроинтеграције - кључни спољнополитички приоритет

Наш кључни спољнополитички приоритет и даље остају европске интеграције и пријем Републике Србије у пуноправно чланство ЕУ, а самим тим и спровођење реформског процеса у складу са највишим стандардима који су пред њу постављени, рекао је Дачић. Србија, како је додао, изражава пуну подршку Оливеру Вархељију у нади да ће успети да, заједно са државама чланицама ЕУ, омогући бржу динамику приступног процеса. "Поздрављамо истовремено и избор високог представника ЕУ за заједничку спољну и безбедносну политику Жозеф Борела". 

Дачић је оценио да су препознати реформски процеси који се предузимају у Србији и током 2019. године, подсећајући да су отворена два преговарачка поглавља, чиме је Србија отворила више од половине преговарачких поглавља (18 од 35). Србија је, додаје, несумњиво је на путу чланства у ЕУ.

Од конкретних активности које имају значајну импликацију на грађане Србије, подсетио је на потписивање Споразума о смањењу трошкова роминга у региону, на то да је отворен и Секретаријат Транспортне заједнице, са седиштем у Београду, да је Србија 1. јуна 2019. године преузела председавање Јадранско-јонској иницијативи и Макро – регионалној стратегији ЕУ за овај регион. У другој половини 2020. године посебне резултате очекујемо од Немачке као најснажније економије ЕУ и свакако важне чланица ЕУ са капацитетом да генерише значајније одлуке, рекао је Дачић.

Министар је оценио да је током прошле године са највећим бројем суседних и земаља југоисточне Европе очуван висок ниво политичких и економских односа. Подсетио је да су одржане заједничке седнице влада са Мађарском и Словенијом, а од посебног је значаја одржавање Трећег састанка Високог савета за сарадњу Србије и Грчке и потписивање Заједничке декларације о успостављању стратешког партнерства између две земље. Србија је, такође је додао, иницирала идеју формирања Регионалне зоне слободног кретања људи, роба, услуга и капитала ( тзв. мини Шенген). "Тиме смо се још једном легитимисали као активан, поуздан и кредибилан партнер у региону и шире".

Што се тиче билатералне сарадње, можемо бити веома задовољни протеклом годином, будући да су Србију посетили министри иностраних послова 21 државе из целог света, а ја сам боравио у билатералним или радним посетама у чак 33 земље, рекао је Дачић који је додао да ће Србија и у 2020. години наставити да унапређује односе са земљама у региону, као и са главним спољнополитичким партнерима и традиционалним пријатељима Републике Србије (првенствено са чланицама ЕУ, Руском Федерацијом, Кином, Сједињеним Америчким Државама), али подједнако ангажовано и на додатном развоју сарадње и односа са државама из целог света.

"На овом месту посебно бих истакао значај прошлогодишње посете председника Француске Емануела Макрона, што је била прва посета Србији француског председника после 18 година, када је потписано чак 25 споразума, чиме је створена снажна основа за даље јачање билатералних односа две земље. Истакао бих такође и сусрете председника Александра Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина најпре у Београду 17. јануара, а потом у Сочију 4. децембра, кода је још једном потврђен изузетно висок ниво политичких и економских односа две земље. Претходну годину обележило је и потписивање Споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније, чиме је производима из Србије отворено тржиште од 185 милиона људи, што ће даље продубити односе са државама евроазијског региона", рекао је Дачић.

Додао је да се континуирано  продубљује свеобухватно стратешко партнерство са НР Кином. На билатералном плану постигнут је напредак у односима са Сједињеним Америчким Државама, рекао је Дачић. "Са америчке стране је у више наврата истакнута подршка САД укидању такси и наставку дијалога Београда и Приштине. У циљу садржинског побољшања билатералне сарадње фокус ће бити на јачању економског сегмента, реализовању посета на високом и највишем нивоу, уз обезбеђивања наставка подршке европским интеграцијама и актуелним напорима Србије на остваривању регионалног мира и стабилности".

Србија је, додао је, наставила да обнавља везе са старим пријатељима из региона Африке и Блиског истока.

О отварању амбасада, НАТО...

"У вези са проширивањем наше дипломатско-конзуларне мреже, посебно бих издвојио отварање Амбасаде Републике Србије у Јерменији, у децембру, као и почасних конзулата у Једрену у Турској, у Ници у Француској, у престоници Перуа Лими, затим у Питештију у Румунији, као и Конзуларне канцеларије у Дрвару у Босни и Херцеговини. Министарство је започело процедуру отварања Почасног конзулата у Грузији са седиштем у Тбилисију. Такође, у јулу 2019. године формално је донета Одлука о отварању Културно-информативног центра Републике Србије у Лондону. Спровођење ове одлуке је у току, те се очекује да ће КИЦ, након што буду завршени радови на адаптацији просторија, почети са радом у првој половини 2020. године. Радују нас и отварања амбасада Казахстана и Краљевине Камбоџе у Београду, као и дипломатске канцеларије Амбасаде Грузије у Атини са седиштем у Београду и Конзулата Грузије у Србији", рекао је Дачић.

У новој 2020. години, у плану је даље ширење и модернизација конзуларне мреже, као и подизање квалитета конзуларних услуга нашим држављанима у свету.

Наставили смо, каже министар, активно да делујемо у циљу спречавања чланства тзв. Косова у различитим међународним организацијама, што остаје један од приоритета и у наредном периоду. "Успешно је спречено остваривање чланства тзв. Косова у Европској радио-дифузној унији (ЕБУ) и Интраевропској организацију пореских администрација (ИОТА)".

У погледу предстојећих активности, истакао је планирано учешће делегације Србије на седницама Савета безбедности Уједињених нација у априлу и октобру 2020. године, на којима се разматрају редовни извештаји УНМИК. "Партнерски однос са НАТО је веома важан елемент државне политике Србије и настојања да регион буде трајно стабилан. Упркос тешком наслеђу односа са Алијансом, оличеном у илегалном бомбардовању наше земље 1999. године, стално тежимо да унапредимо односе са овим војним савезом. Почетком новембра прошле године успешно је окончана процедура усвајања новог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства између Србије и НАТО (ИПАП-а) за период од 2019. до 2021. Политика војне неутралности Србије не доводи се у питање, а активности Србије и садржина сарадње, укључујући војне и друге вежбе са земљама које нису чланице НАТО-а, нису на штету наших односа са Алијансом и са појединачним државама чланицама НАТО-а", рекао је Дачић.

Он је оценио да ситуација на Косову и Метохији представља за Србију највећи политичко-безбедносни изазов. "Србија и НАТО имају обавезе у складу са Резолуцијом СБУН 1244 и Војно-техничким споразумом, а примена тих обавеза представља императив за обе стране. Од НАТО очекујемо да са разумевањем сагледава и подржава наше приоритете, што се нарочито односи на Косово и Метохију. НАТО вођена мисија КФОР има посебан значај за српску заједницу на Косову и Метохији. Сматрамо да, нажалост, безбедносна ситуација у Покрајини захтева, ако не веће, бар несмањено присуство КФОР. Србија се снажно противи трансформацији тзв. Косовских безбедносних снага у тзв. "Војску Косова", јер се тиме крши Резолуција СБ УН 1244 и угрожава регионална и шира стабилност, навео је Дачић.

У оквиру визне политике, настављен је рад на усклађивању нашег визног система са стандардима и препорукама ЕУ, додао је. Држављани Србије, навео је, могу путовати без визе у 71 земљу, односно у 94 са дипломатским и службеним пасошима, а пасош Србије је рангиран на 39. месту према најновијој пројекцији Хенлеy Пасспорт Индеx-у за 2020. годину.  

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер