четвртак, 09. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иван Вејвода: Нисам вређао амбасадора Конузина
Хроника

Иван Вејвода: Нисам вређао амбасадора Конузина

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 22. септембар 2011.

После написа у руским медијима да су односи Београда и Москве угрожени због увреда упућених амбасадору Александру Конузину на Београдском безбедносном форуму, модератор скупа Иван Вејвода тврди за „Политику” да су то измишљотине:

– Био сам изненађен изјавом да је вређан амбасадора Руске Федерације. Сви они који су били у сали или они који су имали прилику да виде видео-снимак могли су да се осведоче да је расправа вођена у озбиљном духу толеранције, једног озбиљног јавног простора, где је свако могао да изрази своје мишљење. И чини ми се да је општи утисак да је амбасадор имао сву прилику и све време да искаже своје мишљење и да је улога модератора остала у границама да омогући расправу. Речи које су ми импутиране да сам изговорио и за које се тврди да су увредљиве, нису никада изговорене. То је једноставно измишљено – казао је Вејвода и додао да он никако не може бити главна фигура у овом случају.

Вејвода не верује да карактер односа Београда и Москве може сада значајније да се промени.

– Свих ових година представници Руске Федерације су јасно исказивали да је пут Србије ка ЕУ нешто са чиме они немају никакав проблем. Питање односа са НАТО-ом била је нека тачка где су постојала неслагања. Треба истаћи да Русија има интензиван однос са НАТО-ом, кроз партнерство НАТО–Русија и у оквиру Партнерства за мир. Такође, мислим да је и посета премијера Путина показала да односи са Русијом имају суштаствену подлогу у енергетским односима. Руски аналитичари свих ових година јасно говоре да се Балкан креће ка европским и евроатлантским интеграцијама и ту су ствари доста јасне – напомиње Вејвода, који је и извршни директор Балканског фонда за демократију.

Медијска прашина подигла се после говора амбасадора Конузина на поменутом безбедносном форуму, када је оценио да Београд не штити довољно своје сународнике на Косову. Да овај случај неће оставити веће последице по односе Србије и Русије, сматра и Ватрослав Векарић, бивши директор Института за међународну политику и привреду:

– То је неугодна епизода, која по мом мишљењу неће имати непосредне и дугорочне последице. Мислим да је сада мало подигнута температура, али у сваком случају остаје утисак да Београд није реаговао адекватно. И то, само по себи, може на неки начин да задовољи Москву, јер није било никакве државне реакције нити осуде таквог понашања амбасадора, које је свакако било неуобичајено и неприкладно. Београд није реаговао оштро, заправо није реаговао никако и то може Москву оставити мирном, јер није било погоршавања.

Векарић сматра да недавни оштри написи који су се појавили у утицајном московском листу „Известија”, као и на руском јавном сервису „Глас Русије”, ипак, не одражавају реално стање међудржавних односа. Подсетимо, провладина „Известија” објавила је пре седам дана редакцијски коментар у коме се оцењује да „савезнички односи између Москве и Београда могу постати прошлост”.

– Друга је ствар што се у медијима подигла прашина, што су се оглашавали представници различитих политичких струја, и код нас и у Русији. Али то је саставни део нормалног демократског живота. Али на међудржавне односе, мислим да овај догађај неће оставити ни краткорочне ни дугорочне последице. Временом ће све то да се слегне – сматра Векарић.

Иако московски медији сматрају да савезништво Србије и Русије може бити угрожено управо због нереаговања Београда, у смислу заштите руског амбасадора, који је, како тврде, био изложен „репликама увредљивог карактера, недопустивим у комуникацији са опуномоћеним амбасадором суверене државе”, Векарић сматра да је требало учинити супротно:

– У таквим ситуацијама, минимум који је могућ, па рекао бих и неопходан, јесте да амбасадор буде позован у Министарство спољних послова и да му се изнесе став о таквом иступу. Јер он је критиковао државну политику на Косову и државну власт, и то непосредно након излагања шефа државе. Реч је о нечему што свакако заслужује разговор и разјашњење, то је у дипломатској пракси уобичајено – додао је Векарић.

Према његовим речима „реакције министарства није било вероватно из одређених обзира, из жеље да се ствари не заоштравају”, али је политику према Русији неопходно додатно разјаснити.

– Ситуација је ионако веома затегнута на Косову и државно руководство је вероватно ценило да није неопходно сада улазити у нове проблеме. Наравно, у односима Србије и Русије су потребна даља разјашњавања. Србији је неопходно да се сама са собом суочи и види шта жели у својој спољној политици – наводи Ватрослав Векарић.

Амбасадор Конузин прекјуче је боравио у Тополи, где је учествовао у обележавању крсне славе овог шумадијског града – Мале Госпојине, у друштву принца Александра Карађорђевића и принцезе Катарине, и уз присуство лидера НС-а Велимира Илића. Како преносе медији, у Карађорђевом граду указане су му велике почасти, а појединци су му прилазили и љубили руке, а том приликом уручена му је и плакета Пресвете Богородице. Такође, у центру Београда ових дана су осванули плакати на којима пише: „Господин Александар Конузин, амбасадор Срба у Србији”.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер