Ivan Vejvoda: EU će insistirati na ispunjavanju dogovora o ZSO iz 2013. godine, nijedan srpski lider neće "na hladno" priznati nezavisnost Kosova

EU će insistirati na ispunjavanju dogovora iz aprila 2013. godine, kazao je u intervjuu za KoSSev stalni član Bečkog instituta društvenih nauka i direktor "Europe’s Futures project" Ivan Vejvoda. Položaj srpskog naroda na Kosovu vidi kao suštinsko pitanje, te će Brisel insistirati na ispunjavanju sporazuma o Zajednici srpskih opština.

"Ja ne vidim rešenje ukoliko srpska zajednica na Kosovu ne oseća jemstvo za svoju sigurnost i bezbednost i za svoju dobrobit na mestima gde žive, inače ćemo dalje videti jedan demografski odliv što apsolutno nije cilj rešenja koje se traži“, naglasio je, prenosi KoSSev.

Dodao je da nijedan srpski lider neće "na hladno" priznati nezavisnost Kosova.

Istovremeno, smatra da je nedostatak dosadašnje uloge EU u tzv. briselskom dijalogu bio taj što nije javno pratila koja strana je i koliko ispunjavala zadate obaveze.

"Da javnost vidi i u i Prištini i u Beogradu šta je ono što je potpisano i opšte obavezujuće urađeno", kazao je Vejvoda.

Nakon što je u junu u Vašingtonu propao pokušaj organizovanja susreta srpske i kosovske delegacije, praktično pred sam sastanak u Beloj kući, već narednog meseca Evropska unija je preuzela inicijativu, te je u julu, posle gotovo 20 meseci, otkočen dijalog dve strane.

Na pitanje šta se proteklog meseca dogodilo u Briselu, Vejvoda kaže da je EU shvatila je da je "izgubila korak i inicijativu".

"Kao da je ova Grenelova inicijativa koja je došla veoma iznenadno, podstakla Evropu da stavi prst na čelo i da kaže – čekajte, mi smo ipak ti koji smo vlasti u ovoj stvari, s obzirom na to da je EU ta koja je dobila mandat da reši ovo pitanje. I odjednom smo videli kako se EU, Brisel i glavne evropske prestonice – Berlin i Pariz, pokreću", kaže.

Vejvoda podseća na to da je, iako "neobična", Makronova inicijativa da ugosti u odvojenim susretima Aleksandra Vučiča i Avdulaha Hotija, ocenjena pozitivnom, podsećajući i na naredni virtuelni sastanak Makrona i Merkel sa dvojicom lidera, te pripremne sastanke u Briselu, a potom i formalnu obnovu dijaloga Beograda i Prištine uz prisustvo Borelja i Lajčaka koji su se odigrali prošlog meseca.

"Dakle jedna ozbiljna obnova, ozbiljno zalaganje ključnih aktera u Evropi sa neizvesnim krajem", naglasio je Vejvoda.

Saglasje između EU i SAD

Smatra ipak da su nemačka i američka inicijativa jedan proces, sa usponima i padovima, te da između EU i SAD po pitanju dijaloga Beograda i Prištine "sada postoji saglasje" i da "ne treba upisivati razlike u dva pristupa", čak iako je Grenel hteo da pomogne Trampu u predizbornoj kampanji. SAD su uvek bile zainteresovane da imaju stabilnost u Evropi, dodaje Vejvoda.

"Ja bih rekao da je to oduvek bio jedan proces koji je imao, naravno, svoje mene. Kao u svemu što je ljudsko, tako je i tu bilo uspona i padova, nekih neslaganja oko načina na koji se to vodi, možda kritike Amerike da Evropa to ne vodi dovoljno dinamično, sa dovoljnom ubedljivošću, tako da smo dosli sada u jednu fazu da je opet, čini mi se, saglasje između Evrope i Amerike", kaže.

Podsetio je na simboličnu potvrdu – nedavni susret Miroslava Lajčaka i pomoćnika državnog sekretara SAD Filipa Rikera u Briselu, te na izjave Metjua Palmera o tome da je Evropa ključna u ovom procesu.

"Amerika jeste uvek bila prisutna, mada se nije uvek videla, na primer, u onim počecima sa visokom predstavnicom Ketrin Ešton. Filip Riker je uvek tu sedeo za stolom. Nekada se video na fotografijama a nekad nije", dodao je takođe Vejvoda.

"Najednostavnije, a možda i suviše jednostavno rečeno, radi se o svemu tome zajedno i odjednom. I to je naravno složenost ovog celog pitanja i nalaženja rešenja za njega. Pre svega treba reći da će EU insistirati na ispunjavanju dogovora iz aprila 2013. To je jedan obavezujući dokument, pacta sund servanda. Evropa je tu bila, prema mom mišljenju, manjkava što nije javno vodila neku vrstu tabele – ko ispunjava i ko ne ispunjava uslove; prosto, da javnosti vidi i u i Prištini i u Beogradu šta je ono što je potpisano i opšte obavezujuće urađeno. Mislim da je tu došlo do neke konfuzije, tako da su obe strane mogle da tvrde da su ispunile sve, a druga ništa ili vrlo malo, i čini mi se da je Lajčakov mandat dat od evropskih vlada i predsednice Fon der Lajen i Borela da se ispuni ono što je dogovoreno", kaže Vejvoda na pitanje da li se u Briselu razgovara o pojedinačnim sporazumima, ili dogovaraju tehnički detalji pre nego se pripremi za potpisivanje onog što se naziva "konačni sveobuhvatno pravni obavezujući sporazum".

Status kvo nije rešenje, sporazum o ZSO ključan, Brisel će insistirati na njemu

Za protekle sastanke u Briselu kaže da se radi o "taksativnom nabrajanju" i vraćanju na neka od dogovorenih rešenja.

"Neke treba doterati i pobrojati, sve ono što bi činilo deo jednog sveobuhvatnog sporazuma, a naravno, svaka strana, kao u partiji šaha, na otvaranjima – postavlja svoje ciljeve i svoje tumačenje", kaže Vejvoda.

Za zajednicu srpskih opština potvrđuje da se radi o jednom od ključnih sporazuma, te da je Brisel ključan za ovo pitanje.

"Kolika su moja saznanje, Brisel će insistirati na ispunjavanju stvaranja Zajednica srpskih opština. Ono što čujem jeste izvesno da će se tražiti da se uspostavi ta zajednica", kazao je.

Status kvo nije nikakvo rešenje ni za Evropsku uniju, region, Beograd, ni za Prištinu, zato što osujećuje napredak ka onom što obe strane žele a to je članstvo u EU i naravno normalizaciju života, objašnjava dalje Vejvoda.

Kaže da je Evropska unija svim vladama u Beogradu listom ponavljala da neće više da dozvoli preuzimanje nerešenog statusnog teritorijalnog pitanja i konflikta kao što je to učinjeno sa Kiprom.

Sa druge strane, činjenica da pitanje Kosova i Metohije nije rešeno između Beograda i Prištine već 20 godina dovoljno govori o kompleksnosti kosovskog pitanja.

To što se sve vreme Beograd i Priština razgovaraju preko posrednika takođe ukazuje na to, upozorava dalje Vejvoda, da će se zaista morati raditi na postizanju kompromisnog rešenja.

"Ne znamo tačno kakav je obim tog kompromisa ali mislim da sazreva svest i to vrlo oprezno govorim, da to mora da se reši jer možemo završiti kao u Kašmiru, na primer, gde 70 godina nije rešenjo pitanje između Indije i Pakistana ili na Kipru, gde evo više od 45 godina nije rešeno pitanje između turske i grčke zajednice", kaže.

Ključ kompromisa – uzajamno poverenje i da ga prihvati EU i UN

Osnovni cilj kompromisa je mir i stabilnost u regionu i da se pokaže da su dva društva vredna osnovnih civilizacijskih i demokratskih evropskih vrednosti, navodi Vejvoda.

"Da žele da nađu svoje pravedno mesto s obzirom na to da smo okruženi EU, pa ako hoćete i NATO-m, ali i da se taj proces ubrza".

Vejvoda, koji je ranih dvehiljaditih bio savetnik premijeru Zoranu Đinđiću, podsetio je na to da je Đinđić još tada razumeo važnost brzine kojom će Srbija ući u EU, ali i upozorio na to da se već dve decenije ponavlja jedna ista poruka.

Na pitanje kako postići kompromis u praksi s obzirom na razlike stavova u Beogradu i Prištini, Vejvoda kaže da dve strane moraju da izgrade poverenje, a da je osnovni cilj – postizanje mira.

(Kossev)