четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Истраживање Савета Европе (СЕ): Европски новинари изложени насиљу и застрашивању
Хроника

Истраживање Савета Европе (СЕ): Европски новинари изложени насиљу и застрашивању

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 20. април 2017.

Новинари у Европи често су изложени насиљу, застрашивању и мешању у њихов посао, што доводи до осећаја страха који води у аутоцензуру, показује најновије истраживање Савета Европе (СЕ).

Истраживање рађено на 940 представника новинарске професије из 47 земаља чланица СЕ, међу којима је и Србија, рађено је у периоду између априла и јула прошле године, саопштио је СЕ.

Највећи број испитаника, њих 69 одсто, био је изложен психолошком насиљу - застрашивању, претњама, клевети, понижењу, показује студија.

Како се наводи, 53 одсто испитаних новинара било је жртва насиља на интернету, најчешће у форми дискредитације, напада на личност, ширење клевете.

Трећина свих претњи новинарима долази од интересних група (50 одсто), затим су претње насиљем (46 одсто), застрашивање од стране политичких група (46 одсто), циљано шпијунирање (39 одсто) и претња полицијском силом (35 одсто).

Скоро трећина испитаника навела је да се није осетила довољно заштићено од циљаног шпијунирања, док је половина рекла да је било угрожено њихово право да заштите порекло информације, односно извор.

Крађу, заплену или уништавање радне имовине и опреме пријавио је 21 одсто испитаника, а сексуално узнемиравање пријавило је 13 одсто испитаних новинара.

Страх резултира аутоцензуром

Скоро једна четвртина испитаника (23 одсто) рекла је да је у последње три године била изложена судском застрашивању - хапшењима и претњама кривичним гоњењем, углавном преко закона о клевети.

Физичко насиље најчешће су пријављивали новинари који извештавају из региона јужног Кавказа и Турске, али се помињу и неке од земаља чланица Европске уније (ЕУ) и државе које се не налазе у Западној Европи.

Студија показује да 35 одсто испитаника није имало приступ механизмима који би их заштитили од мешања у њхов посао.

Савет Европе наводи да је страх међу припадницима новинарске професије све чешћи, што на крају може да резултира аутоцензуром.

Новинари се најчешће боје психичког насиља, насиља на интернету, претњи појединаца и интересних група. Трећина испитаника рекла је да се боји за сопствену и безбедност породице.

Истраживање је показало висок степен аутоцензуре међу новинарима. Петина испитаника навела је да осећа притисак да извештава на начин који је прихватљив послодавцу, а многи избегавају контроверзне теме и не објављују информације до којих долазе у раду.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер