петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Истраживачки економски центар: Седам великих криза које могу срушити ЕУ
Хроника

Истраживачки економски центар: Седам великих криза које могу срушити ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 29. април 2016.

Истраживачки економски центар (ЕИУ) објавио најновији извештај под називом "Европа на граници пуцања“ у ком наводи седам кључних проблема који угрожавају ЕУ.

Наведени проблеми угрожавају Европску унију у економском и политичком смислу, а могли би да доведу до распада ЕУ.

Останак Велике Британије у ЕУ

Ако Велика Британија гласа за напуштање ЕУ, то би могло да покрене економска и политичка превирања, претежно краткорочне природе. Очекује се девалвација валуте и пре референдума. Гласање за Брегзит изазвало би нови пад, подстакнут и могућим трошковима повезаних са изласком из Уније.

Таква би одлука у ЕУ могла да изазове кризу политичке легитимности ЕУ и подршку евроскептичним странкама у земљама чланица.

Грчка дужничка криза

Грчка је пристала на тешке услове и резања како би доказала да ради на обнови економије и тиме осигуала још финансијске помоћи. Ипак, питање је може ли било која влада спровести мере које су нужне за трећи пакет мера помоћи. Излазак Грчке из еврозоне значио би огроман политички неуспех блока, с могућим дестабилизујућим последицама.

Монетарна политика

Еврозона је запела у предугом раздобљу ниске инфлације која је створила минимални напредак. Опција која је сада на столу за разматрање је такозвани "хеликоптерски новац". Ради се о томе да се, према нобеловцу Милтону Фридману, дефлација која изазива рецесију и пад кредитне активности, уз пратећи раст незапослености, мора зауставити, макар и "бацањем новца народу из хеликоптера". Ипак, ни последња акција Марија Драгог, упумпавање измишљеног новца у европски банкарски систем није покренула очекивану привреду еврозоне.

Пад продуктивности

Продуктивност рада у ЕУ успорена је још од глобалне финансијске кризе и мала је вероватноћа да ће пет највећих економија ЕУ повратити стопу продуктивности која је била пре кризе. У Шпанији и Италији продуктивност стагнира од 2014., а тек благи опоравак очекује се у Немачкој, Француској и Великој Британији у периоду од 2016. до 2020.

Напетост између Европске уније и Русије

Ширење западног утицаја на постсовјетском простору Русија доживљава као могућу претњу. ЕУ је на те проблеме слабо припремљена, посебно због несагласја у ЕУ о тежини тих проблема. Консензус о увођењу економских санкција постигнут је тек након обарања путничког авиона изнад источне Украјине. Након тога одређени лидери ЕУ почели су јавно да позивају на ублажавање санкција.

Проблеми европских демократија

Досад је политички страначки систем функционисао, али је сада он сломљен. Време масовних странака и демократије је прошло, па долазе нови проблеми за оне који желе да оформе владе. Резултат је продужавање периода политичке подељености и нестабилности влада.

Мигрантска криза

Мигрантска криза која је завладала Европом, уједно је и поделивши, најгора је мигрантска криза од Другог светског рата. Више од милион избеглица пристигло је у Европу, док се ЕУ и даље мучи да реши проблем на најбезболнији могући начин. Споразум ЕУ-Турска купио је мало простора за дисање, али се суочава са ванредним политичким, правним и практичним проблемима. Али ако то пропадне, ЕУ је опет у проблемима.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер