среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Истиномер: Вучић пензионерима обећао једно, Мали испланирао друго
Хроника

Истиномер: Вучић пензионерима обећао једно, Мали испланирао друго

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. новембар 2018.

Иако је председник Србије најавио да пензионери могу да очекују повећање и наредне године, министар финансија Синиша Мали у буџетским упутствима на сајту Министарства финансија није навео трошак за повећање пензија, пише Истиномер.

Током следеће године неће бити додатног повећања пензија, упркос најавама да пензионере и догодине чекају нове повишице. Министар финансија Синиша Мали ових дана је на сајту Министарства финансија објавио буџетска упутства, која представљају неку врсту смерница о томе како ће током следеће године бити потрошен новац пореских обвезника.

У њима се наводи да ће напуштање кризних мера, које су ступиле на снагу ових дана, буџет у 2019. години коштати 40 милијарди динара. То су расходи по основу укидања Закона о привременом усклађивању начина исплате пензија, уз повећање најнижих пензија до пет одсто. Додатно повећање пензија током следеће године министар финансија није планирао.

Председник Александар Вучић рекао је недавно у Истанбулу да ће пензионери у новембру добити веће пензије, али да ће моћи и следеће године да очекују повећање.

“Уколико будемо наставили са добрим послом, дисциплинованим и одговорним понашањем, а верујем да хоћемо”, рекао је Вучић и додао да ће, од сада, пензионери сваке године моћи да очекују ново увећање.

ММФ – нема новца за додатно повећање пензија

Са друге стране, Себастијан Соса, шеф Канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Београду, већ је изнео свој став, по коме у буџету за 2019. годину неће бити пара за још једно додатно повећање, након што се пензије сада повећају.

Исплата увећаних октобарских пензија већ је почела за војне пензионере и пољопривреднике, а до понедељка, 12. новембра, свих 1,7 милиона корисника добиће веће износе на свом рачуну. Подсећања ради, то је друго повећање пензија у току ове године, јер су примања најстаријим суграђанима већ једном повећана у јануару ове године за пет одсто.

Иначе, став о томе да у буџету за следећу годину неће бити пара за повећање пензија, Соса је изнео коментаришући нови Закон о пензионом и инвалидском осигурању, усвојен почетком септембра.

Пре ступања кризних мера на снагу пензије су се усклађивале два пута годишње: у априлу и октобру. Пензионери су, све до 2015. године, када је на снагу ступио привремени кризни закон о умањењу, добијали повишице, усклађене са растом цена на мало и растом бруто домаћег производа (БДП). Новим Законом о ПИО ова формула је укинута, а држави је остављена могућност да лична примања пензионера повећава арбитрарно.

Пре него што је мисија ММФ-а стигла у Србију о укидању формуле државни званичници говорили су као о трајном решењу. Зоран Ђорђевић, министар рада, запошљавања и социјалне политике, је почетком септембра истакао како се пензије неће више повећавати два пута годишње: 1. априла и 1.октобра, као што је то био случај пре кризе.

“Уместо тога, Влада ће пратити економски и привредни раст и могућности у земљи и према томе ће се и пензије повећавати. Држава ће да процењује када и колико ће да буде повећање пензија”, рекао је Ђорђевић.

Међутим, крајем септембра Мисија ММФ-а стигла је у прву ревизију аранжмана који Фонд има са Србијом и након завршених преговора од министра финансија Синише Малог јавност је сазнала да формула за пензије није укинута, и да ће се током 2019. године донети нова.

То исто је касније поновио и Себастијан Соса, шеф београдске канцеларије ММФ-а. Да формула није суспендована, то би нужно значило још једно повећање следеће године, објаснио је Соса и додао да у буџету нема пара за то, након што се пензије још једном повећају.

Неколико дана касније представници Фискалног савета су на конференцији за новинаре, одржаној 10. октобра, одговарали и на питања о томе да ли се нова формула уводи после посете и под притиском ММФ-а.

На констатацију новинара да су из владе, али и из Фонда истакли да је формула само привремено суспендована, али не и укинута, Павле Петровић, председник Фискалног савета, одговорио је да из измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању, никако није могао да се извуче закључак да је реч о привременом укидању формуле.

“Да су хтели да то решење буде привремено, они би то у закону и назначили”, рекао је Петровић.

Привредни раст и пензије

Шта све то заправо значи? И да ли ће 2019. године ипак бити још једног повећања пензија? Шта каже буџет, а шта каже закон?

Како сада ствари стоје, ако догодине привредни раст буде на нивоу од 3,5 одсто, како се за сада очекује и као што је министар финансија планирао у буџетским упутствима, новог повећања пензија неће бити. Јер, новембарско повећање пензија ће се као трошак трајно пренети и на буџет за следећу годину.

Државну благајну то ће 2019. године коштати 40 милијарди динара. И то тако што ће 25 милијарди динара бити потрошено на укидање кризног закона о смањењу пензија. Односно, враћање износа из решења. Остатак ће бити потрошен да се пензионерима са најнижим примањима пензије повећају за пет одсто.

Нови Закон о ПИО, ипак оставља могућност да се и у току следеће године повећају пензије. Али само под условом да резултати надмаше план и да привредни раст буде већи од планираних 3,5 одсто, а за сада нема наговештаја да ће се то остварити.

Чак и када би, примера ради, привредни раст био један одсто већи од очекиваног, што је мало вероватно, то би, преведено у паре, значило додатних 54 милијарде динара. Али то не значи да би сав тај новац отишао у буџет. Буџетски приходи би у најбољем случају били већи за око 18 милијарди.

Тај новац био би довољан да сви пензионери добију повишице које су нешто мало веће од три одсто. Овај сценарио министар финансија, за сада, није планирао.

(Истиномер)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер