четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ИПСОС: Све више грађана спремно на трећу дозу вакцине - чак 84 одсто вакцинисаних
Хроника

ИПСОС: Све више грађана спремно на трећу дозу вакцине - чак 84 одсто вакцинисаних

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. септембар 2021.

Забринутост грађана за себе и ближње у вези са заражавањем корона вирусом расте, а већина грађана Србије је забринута и око појаве и ширења делта соја корона вируса, истиче се у данашњем саопштењу Ипсос стратеџик маркетинга, који наводи да чак 84 одсто вакцинисаних тврди да би примили трећу бустер дозу вакцине.

Грађани су спремни да предузму различите мере заштите од делта соја корона вируса, и то пре свега да носе маске у затвореном, вакцинишу се и држе физичку дистанцу, додаје Ипсос, позивајући се на истраживање које је у јулу и августу спровео у сарадњи са Удружењем за јавно здравље Србије и Лабораторијом за истраживање индивидуалних разлика Филозофског факултета у Београду.

Како се прецизира у саопштењу, истраживање показује да забринутост грађана за себе и ближње у вези са заражавањем корона вирусом расте у односу на период мај-јун, док је скоро 70 одсто грађана забринуто због појаве и ширења делта соја корона вируса у Србији.

Ванредна професорка на катедри за социјалну психологију Филозофског факултета у Београду, др Ирис Жежељ наглашава да је важно разумети да људи који до сада нису вакцинисани не чине хомогену скупину.

Према њеном објашњењу, међу њима су најбројнији они који су уплашени и од вируса и од вакцине и зато одлажу доношење одлуке, па им треба помоћи да донесу информисану одлуку и разумеју да одлагање није безбедна опција.

Друга група погрешно процењује да за њих вирус није превише ризичан, указала је она и приметила да је у овој категориији највише младих људи који се уздају у свој имунитет или здрав стил живота.

Њима треба помоћи да ова уверења коригују, поручила је Жежељ и додала да постоје и они који су решени да се не вакцинишу и да њихов број је стабилан – креће се око 10 одсто.

Докторанткиња Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду Марија Петровић уочава да се, упркос погоршању епидемиолошке ситуације, број вакцинисаних грађана не мења значајно већ неко време.

Зато је важно, како је изјавила, да се вакцинација врати у први план комуникације и да се истиче као најефикасније решење за борбу против вируса, укључујући и делта сој.

Директор Ипсоса Предраг Курчубић тврди да број противника вакцинације није велики и да не расте, али сматра да је потребно мотивисати групу која још није донела одлуку или је донела, али је није реализовала.

Проценат оних који тврде да им вакцина медицински није препоручена је стабилан и неочекивано висок, када се узму у обзир званичне препоруке, што је група којој се треба посебно обратити, оценио је Курчубић.

Према саопштењу, већина грађана исправно опажа ЦОВИД-19 као ризичнији од вакцине, али је и даље висок проценат оних који погрешно опажају вакцину као подједнако ризичну или ризичнију од ЦОВИД-19 – чак 36 одсто.

Највећи број оних који опажају вакцину као подједнако ризичну као и болест је у групи младих, због чега нарочито треба радити на разбијању погрешних перцепција ризика у овој групи.

Доктор Драгослав Поповић упозорава да је ово заблуда која људе кошта и живота и здравља, а све нас удаљује од повратка у нормалан живот.

Не можете очекивати да ће се неко одлучити за вакцинацију ако верује да је ризик од вакцине већи од ризика од болести од које вас вакцина штити. Једначина је постављена наглавачке, а ствар је једноставна – вирус носи ризик, вакцина га односи.

Истраживања су спроведена од 19. до 22. августа и од 15. до 18. јула на репрезентативнимм узорцима пунолетних грађана Србије (1008 испитаника у августу и 1006 у јулу), коришћењем комбиноване микс-мод технике за прикупљање података (телефонске и онлине анкете).

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер