NSPM i Ipsos o rezultatima izbora u Beogradu

NSPM: Opoziciji treba i masovan izlazak i da svih pet njihovih listi prođe cenzus – ili da i SPS padne ispod

S obzirom da smo u poslednjem istraživanju („Penzioneri Beograda“) najavili objavljivanje naše projekcije rezultata beogradskih izbora, to obećanje ispunjavamo, uz dve važne napomene. Ovaj put, nažalost, posle dužeg vremena, nismo bili u mogućnosti da radimo neposrednu predizbornu anketu. Razlog tome nije ni nedostatak volje, niti neka politička kalkulacija (pa čak ni materijalni razlozi), već ekstremno nepovoljni vremenski uslovi koji to naprosto nisu dozvolili. Naime, iz razloga o kojima je ovde već bilo reči (sve veća sumnjičavost, nelagoda i strah od telefonskog izjašnjanja, s jedne, kao i sve manji broj građana koji uopšte koriste i javljaju se na fiksni telefon, s druge strane), telefonska anketa postaje sve manje pogodna za sprovođenje političkih istraživanja. Zato je mi kombinujemo sa terenskom metodom „licem-u-lice“, računajući da se tako relativno najbolje može „uhvatiti“ prilično neuhvatljiva, mutna i fluidna politička volja srpskog (beogradskog) birača. Bez tog terenskog dela, koji nam je u prehodnim istraživanjima bio dominantan (između polovine i dve trećine ispitanika anketirano je na taj način), eventualna objava rezultata dobijenih samo telefonskim putem bila bi suštinski i metodološki neadekvatna.

Ostavši, dakle, bez tog terenskog segmenta (odnosno, imajući pred sobom samo ono što je dobijeno pre skoro mesec dana), prinuđeni smo da objavimo samo uslovnu projekciju, sa rasponima (pogotovo kod glavnih aktera) nešto većim nego inače. Sve drugo bi bilo izigravanje Baba Vange, ili brkanje sa kladioničarskim poslom, na koji ova projekcija pomalo liči.

Konačno, ne može se potpuno zanemariti niti ignorisati činjenica da se izborni proces u Srbiji već neko vreme (praktično, već nekoliko izbornih turnusa), odvija pod ozbiljnom senkom sumnje za zloupotrebe i mahinacije od strane vlasti. Kada je reč o ravnopravnom tretmanu i medijskom predstavljanju, ta zloupotreba je nesumnjiva. Ali ima sve više indicija da se interveniše čak i u same rezultate na biračkim mestima. Ne tvrdimo da će (i) ovaj put biti tako. Potvrđivanje ili otklanjanje ovih sumnji trebalo bi da bude stvar državnih institucija, opozicije i nezavisnih posmatrača.

Ali, recimo, samo 30-ak hiljada novoupisanih SNS glasača („novobeograđana“), dovedenih iz unutrašnjosti, promenilo bi (tj. povećalo) rezultat vladajuće stranke za najmanje 3 do 4 procenta – i proporcionalno uticalo na sve druge. Zato se, nažalost, postavlja pitanje šta je to „tačan nalaz“, odnosno „dobra projekcija“ – da li ono gde je to „zakrivljenje“ u korist vlasti već unapred ukalkulisano (otprilike, kao u Crnog Gori, gde pro-režimske agencije obično „u dlaku pogađaju“ prethodno zacrtane rezultate), ili ono gde to nije slučaj? Mi smo se opredelili za ovo drugo (kao što verujemo da bi trebalo da se samo po sebi podrazumeva). Ali jesmo ukalkulisali srazmerno veću izlaznost one SNS-u najvernije, starije i penzionerske populacije. (I sve preko toga bio bi možda ne baš dokaz, ali svakako mogući indikator da sa sprovođenjem izbornih radnji nešto nije bilo u redu.) A ukoliko, međutim, masovnije izađu oni mlađi i obrazovaniji, rezultat bi mogao biti i daleko povoljiji za opoziciju.

 No, zahvaljujući nepromišljenoj odluci nekih stranaka i pokreta da po svaku cenu izađu samostalno na izbore, za eventualnu pobedu, opoziciji bi trebao ne samo masovan izlazak od negde oko 60 odsto (upisanih), nego i to da ni jedna od pet opozicionih lista ne završi ispod cenzusa – što, razume se, nije nemoguće, ali je prilično malo verovatno.  Baš kao što nije nemoguće, ali je vrlo malo verovatno da ispod cenzusa ostane SPS, što bi onda otvorilo prostor za čitav niz mogućnosti.

Procenjeni rezultati:

1. SNS: 36-41 (Mesecima izborno preoravali Beograd, u bukvalnom i prenosnom smislu. Upotrebili sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva. U iole normalnim okolnostima, teško preko 38)

2. Koalicija oko Đilasa: 15-20 (Odličan start, ali izostalo ujedinjenje opozicije, na koje su računali. Bili non-stop na meti i vlasti i opozicije. Teško proračunljivi efekti negativne kampanje)

3. Aleksandar Šapić: 11-15 (Sa svojim bivšim šefom Đilasom igra derbi za vrh opozicione tabele. Kod birača u Beogradu – pogotovo, Novom Beogradu i Zemunu – ima široke simpatije, ali relativno malo „sigurnih“ glasova.  Zato i jeste najveća nepoznanica, u oba smera. Nama sve vreme bio konstantno jak, drugima mnogo slabiji)  

4. SPS-JS: 4,9 -7 (U padu. Ali, sem teoretski, teško da mogu ispod cenzusa)

5. DJB-Dveri : 4-5,5 (Opredelili se za kampanju „svi su isti – osim nas“, pitanje koliko će im to doneti. Cenzus moguć, ali neizvestan)

6. Koalicija oko DS:  3-5,2 (Svi im predviđaju stabilan cenzus. Mi nismo ubeđeni. Zapravo, pre da ga nema. Ali možda ga se u zadnji čas dokopaju zahvaljujući ostacima starog brenda i organizacije. Stešnjeni između Đilasa, Šapića i „Patkice“)

7. SRS: 3-5,2 (Slično kao i DS. Mada, za razliku od njih, u blagom usponu. Široka podrška režimskih medija u završnici kampanje)

7. Ne davimo Beograd: 2,5-5 (U rastu. Krenuli od 1 odsto. Izazvali dosta simpatija. Potencijalno najveće iznenađenje, ali teško do cenzusa. A pogotovo je vrlo teško zamislivo da istovremeno prođu i oni i DS)

8. „Beli“: 2,5-4,5 (U velikom padu. Samo nije jasno koliko velikom. Sve što dobije, dobiće na inerciju sa predsedničkih izbora, gde je bio dvocifren.)

9. Ostali: 5-7

Izlaznost: 52-56 odsto (Prema biračkom spisku. Realno, oko 60) 

Ipsos: SNS U Beogradu u rasponu od 41,2 do 47 odsto; Đilaas 13,4 - 15,4; Šapić 7,9 - 9,5; SPS 5,8 - 7,2 odsto

Nakon serije istraživanja Ipsos Strategic Marketing je sproveo poslednje predizborno istraživanje na teritoriji Beograda 28. februara i 1. marta 2018., na kombinovanom slučajnom uzorku od 2000 ispitanika.

Statistička procena rezultata izbora je takva da bi 1. marta samo 4 stranke ili liste sa 95% sigurnošću prešle cenzus od 5%. Još 4 liste imaju takav rezultat da imaju šanse da dodju do cenzusa. Male šanse da preskoče manjinski cenzus od 0.9% imaju 2 od 8 lista. Statistički rezultati izbora, da su bili 1. marta su sledeći:

Procena izlaznosti:  54%

Da su izbori za gradsku skupštinu bili 1.marta, ocena izlaznosti bi bila oko 860 hiljada, odnosno 54% od broja upisanih birača.  Statistički interval za ocenu izlanosti je izmedju 51% i 57%, odnosno izmedju 810 i 910 hiljada. Na ovome mestu treba napomenuti da Beograd, kao i cela Srbija, ima značajan broj ljudi koji imaju dokumenta sa adresama u Beogradu, ali žive mahom u inostranstvu. Anketa je radjena samo sa onima koji su prisutni u zemlji kao realno raspoloživim biračima.

Procena broja neopredljenih koji će verovatno glasati: 8%

Veliki broj lista i veliki broj novoformiranih koalicija  su stvorili nestabilnost i nesigurnost biračkog opredeljenja na strani opozicije, koja se ogleda u relativno niskoj sigurnosti opredeljenja i motivisanosti da se na izbore izadje.

Videti još:

Vukadinović za Nedeljnik: Koalicija oko Đilasa na terenu dobija oko deset procenata više nego u čisto telefonskoj anketi, dok je kod SNS-a slučaj obrnut - njihov telefonski rezultat je gotovo 15 odsto viši nego u ispitivanju licem-u-lice

(Ipsos)