уторак, 25. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > НСПМ и Ипсос о резултатима избора у Београду
Хроника

НСПМ и Ипсос о резултатима избора у Београду

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 03. март 2018.

НСПМ: Опозицији треба и масован излазак и да свих пет њихових листи прође цензус – или да и СПС падне испод

С обзиром да смо у последњем истраживању („Пензионери Београда“) најавили објављивање наше пројекције резултата београдских избора, то обећање испуњавамо, уз две важне напомене. Овај пут, нажалост, после дужег времена, нисмо били у могућности да радимо непосредну предизборну анкету. Разлог томе није ни недостатак воље, нити нека политичка калкулација (па чак ни материјални разлози), већ екстремно неповољни временски услови који то напросто нису дозволили. Наиме, из разлога о којима је овде већ било речи (све већа сумњичавост, нелагода и страх од телефонског изјашњања, с једне, као и све мањи број грађана који уопште користе и јављају се на фиксни телефон, с друге стране), телефонска анкета постаје све мање погодна за спровођење политичких истраживања. Зато је ми комбинујемо са теренском методом „лицем-у-лице“, рачунајући да се тако релативно најбоље може „ухватити“ прилично неухватљива, мутна и флуидна политичка воља српског (београдског) бирача. Без тог теренског дела, који нам је у преходним истраживањима био доминантан (између половине и две трећине испитаника анкетирано је на тај начин), евентуална објава резултата добијених само телефонским путем била би суштински и методолошки неадекватна.

Оставши, дакле, без тог теренског сегмента (односно, имајући пред собом само оно што је добијено пре скоро месец дана), принуђени смо да објавимо само условну пројекцију, са распонима (поготово код главних актера) нешто већим него иначе. Све друго би било изигравање Баба Ванге, или бркање са кладионичарским послом, на који ова пројекција помало личи.

Коначно, не може се потпуно занемарити нити игнорисати чињеница да се изборни процес у Србији већ неко време (практично, већ неколико изборних турнуса), одвија под озбиљном сенком сумње за злоупотребе и махинације од стране власти. Када је реч о равноправном третману и медијском представљању, та злоупотреба је несумњива. Али има све више индиција да се интервенише чак и у саме резултате на бирачким местима. Не тврдимо да ће (и) овај пут бити тако. Потврђивање или отклањање ових сумњи требало би да буде ствар државних институција, опозиције и независних посматрача.

Али, рецимо, само 30-ак хиљада новоуписаних СНС гласача („новобеограђана“), доведених из унутрашњости, променило би (тј. повећало) резултат владајуће странке за најмање 3 до 4 процента – и пропорционално утицало на све друге. Зато се, нажалост, поставља питање шта је то „тачан налаз“, односно „добра пројекција“ – да ли оно где је то „закривљење“ у корист власти већ унапред укалкулисано (отприлике, као у Црног Гори, где про-режимске агенције обично „у длаку погађају“ претходно зацртане резултате), или оно где то није случај? Ми смо се определили за ово друго (као што верујемо да би требало да се само по себи подразумева). Али јесмо укалкулисали сразмерно већу излазност оне СНС-у најверније, старије и пензионерске популације. (И све преко тога био би можда не баш доказ, али свакако могући индикатор да са спровођењем изборних радњи нешто није било у реду.) А уколико, међутим, масовније изађу они млађи и образованији, резултат би могао бити и далеко повољији за опозицију.

 Но, захваљујући непромишљеној одлуци неких странака и покрета да по сваку цену изађу самостално на изборе, за евентуалну победу, опозицији би требао не само масован излазак од негде око 60 одсто (уписаних), него и то да ни једна од пет опозиционих листа не заврши испод цензуса – што, разуме се, није немогуће, али је прилично мало вероватно.  Баш као што није немогуће, али је врло мало вероватно да испод цензуса остане СПС, што би онда отворило простор за читав низ могућности.

Процењени резултати:

1. СНС: 36-41 (Месецима изборно преоравали Београд, у буквалном и преносном смислу. Употребили сва дозвољена и недозвољена средства. У иоле нормалним околностима, тешко преко 38)

2. Коалиција око Ђиласа: 15-20 (Одличан старт, али изостало уједињење опозиције, на које су рачунали. Били нон-стоп на мети и власти и опозиције. Тешко прорачунљиви ефекти негативне кампање)

3. Александар Шапић: 11-15 (Са својим бившим шефом Ђиласом игра дерби за врх опозиционе табеле. Код бирача у Београду – поготово, Новом Београду и Земуну – има широке симпатије, али релативно мало „сигурних“ гласова.  Зато и јесте највећа непознаница, у оба смера. Нама све време био константно јак, другима много слабији)  

4. СПС-ЈС: 4,9 -7 (У паду. Али, сем теоретски, тешко да могу испод цензуса)

5. ДЈБ-Двери : 4-5,5 (Определили се за кампању „сви су исти – осим нас“, питање колико ће им то донети. Цензус могућ, али неизвестан)

6. Коалиција око ДС:  3-5,2 (Сви им предвиђају стабилан цензус. Ми нисмо убеђени. Заправо, пре да га нема. Али можда га се у задњи час докопају захваљујући остацима старог бренда и организације. Стешњени између Ђиласа, Шапића и „Паткице“)

7. СРС: 3-5,2 (Слично као и ДС. Мада, за разлику од њих, у благом успону. Широка подршка режимских медија у завршници кампање)

7. Не давимо Београд: 2,5-5 (У расту. Кренули од 1 одсто. Изазвали доста симпатија. Потенцијално највеће изненађење, али тешко до цензуса. А поготово је врло тешко замисливо да истовремено прођу и они и ДС)

8. „Бели“: 2,5-4,5 (У великом паду. Само није јасно колико великом. Све што добије, добиће на инерцију са председничких избора, где је био двоцифрен.)

9. Остали: 5-7

Излазност: 52-56 одсто (Према бирачком списку. Реално, око 60) 

Ипсос: СНС У Београду у распону од 41,2 до 47 одсто; Ђилаас 13,4 - 15,4; Шапић 7,9 - 9,5; СПС 5,8 - 7,2 одсто

Након серије истраживања Ипсос Стратегиц Маркетинг је спровео последње предизборно истраживање на територији Београда 28. фебруара и 1. марта 2018., на комбинованом случајном узорку од 2000 испитаника.

Процена резултата избора – да су избори били 1. марта 2018.

Статистичка процена резултата избора је таква да би 1. марта само 4 странке или листе са 95% сигурношћу прешле цензус од 5%. Још 4 листе имају такав резултат да имају шансе да додју до цензуса. Мале шансе да прескоче мањински цензус од 0.9% имају 2 од 8 листа. Статистички резултати избора, да су били 1. марта су следећи:

Процена излазности:  54%

Да су избори за градску скупштину били 1.марта, оцена излазности би била око 860 хиљада, односно 54% од броја уписаних бирача.  Статистички интервал за оцену изланости је измедју 51% и 57%, односно измедју 810 и 910 хиљада. На овоме месту треба напоменути да Београд, као и цела Србија, има значајан број људи који имају документа са адресама у Београду, али живе махом у иностранству. Анкета је радјена само са онима који су присутни у земљи као реално расположивим бирачима.

Процена броја неопредљених који ће вероватно гласати: 8%

Велики број листа и велики број новоформираних коалиција  су створили нестабилност и несигурност бирачког опредељења на страни опозиције, која се огледа у релативно ниској сигурности опредељења и мотивисаности да се на изборе изадје.

Видети још:

Вукадиновић за Недељник: Коалиција око Ђиласа на терену добија око десет процената више него у чисто телефонској анкети, док је код СНС-а случај обрнут - њихов телефонски резултат је готово 15 одсто виши него у испитивању лицем-у-лице

(Ипсос)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер