петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Интерпол суспендовао потернице у случају „Добровољачка улица”
Хроника

Интерпол суспендовао потернице у случају „Добровољачка улица”

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. јул 2009.

Сарајево – Генерални секретаријат Интерпола у Лиону суспендовао је потернице које је против тринаест држављана БиХ, осумњичених у случају Добровољачка улица,  расписао београдски Интерпол и неће их третирати у својој бази података све дотле док Генерална скупштина ове организације не донесе коначну одлуку у вези са овим случајем. Обавештење о стављању потерница ван снаге Министарство безбедности БиХ добило је 1. јула – потврдила је „Политици” портпарол овог министарства Милада Дреца,  уз напомену да је реч „о дифузним,  а не о црвеним потерницама”. Она истовремено истиче да је Генерални секретаријат донео и одлуку у којој је прецизирано у којим случајевима ће убудуће Интерпол у Лиону примати захтеве за објављивање такозваних црвених потерница.

„У одлуци су назначена три могућа услова. Један je да је захтев достављен од неког међународног суда,  као што је то суд у Хагу,  по другом захтев мора да се односи на држављанина земље која тражи расписивање потернице,  а по трећем захтев може да се односи на држављанина друге земље,  али под условом да његова земља не уложи протест”,  каже Дреца и наглашава да потез Интерпола у Лиону практично представља „велику дипломатску победу министра безбедности БиХ Тарика Садовића”. Подсећа да је Садовић,  „након што је стигла прва потерница из београдског Интерпола,  упутио писмо Генералном секретаријату у Лиону и затражио да потернице буду повучене”,  након чега је и „отпутовао у Лион где се састао са секретаром Интерпола и предочио му комплетну документацију”.

Заменик председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић сматра да је одлука Интерпола да суспендује потернице „скандалозна” и да „показује да у БиХ постоји бошњачки ланац заштитника оних који су починили злочине над српским цивилима и војницима”. Такав потез Интерпола Мајкићева доживљава и као лошу поруку за српски народ коме,  како то она каже,  „очигледно није дозвољено да до краја расветли злочине почињене над Србима у протеклом рату”.

„Тиме је јасно стављено до знања целокупној јавности да политику није могуће ставити у други план,  те да ће право и правда увек бити у њеној сени. Истовремено, то показује да министар Садовић није појединац,  већ да постоји цели бошњачки ланац заштитника оних који су починили злочине над српским цивилима и војницима”, сугерише Мајкићева.

Слично размишља и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић који,  између осталог,  за Интерполов потез каже да је „чиста лакрдија и пародија на право и правду,  те јасна порука српском народу у БиХ и Србији да њихове жртве,  једноставно,  нису важне”.

Београдски адвокат Бранислав Тапушковић,  такође,  сматра да је потез Интерпола крајње лицемеран и да су „на сцени дупли аршини међународне заједнице коју,  једноставно,  није брига за српске жртве”.

Подсећамо да је спорне потернице за више држављана БиХ који су били на високим политичким функцијама ратне 1992. године,  односно у време када је почињен злочин над припадницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву,  Србија расписала у фебруару ове године. Међу лицима с потернице били су и бивши чланови ратног Председништва тадашње Републике БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер