Хроника

Инсајдер: Српска листа и градоначелник Срђан Поповић предложили да српска Општина Грачаница уступи део територије албанској Општини Косово Поље

Штампа
среда, 12. септембар 2018.

Српска Општина Грачаница одлучила је да предложи корекцију граница са Општином Косово Поље која је већински албанска. Реч је о већински српској општини која предлаже да се део њене територије припоји већински албанској општини Косово Поље. Званични предлагач овакве одлуке је председник Општине Грачаница Срђан Поповић. Из Општине Грачаница за Инсајдер наводе да је циљ да се грађанима обезбеде лакше административне процедуре јер живе ближе Општини Косово Поље.

На питање Инсајдера зашто се Општина Грачаница са већински српским становништвом одриче дела своје територије, у овој Општини наводе да се поступа у складу са законским процедурама о уређењу катастарских јединица. Тврде да су то тражили и грађани.

“У овом случају делујемо на основу захтева мештана који су се нашој Општини обратили ради лакше административне процедуре и територијалне близине Општини Косово Поље”, наводе и додају да је захтев дошао из Косова Поља.

Према документацији у коју је Инсајдер имао увид реч је о око 800 хиљада квадрата земљишта и стамбених објеката на подручју катастарских територија Угљаре и Преоце. Тачан број квадрата које ће бити уступљен није саопштено, а одборницима је достављен материјал у коме је уцртано земљиште са пописом парцела.

На питање Инсајдера да ли ће Грачаница тражити реципрочни део земљишта од Општине Косово Поље, у Општини наводе да ће уколико Министарство у Приштини потврди одлуку и након што се спроведу правно-законске процедуре, руководство Општине Грачаница разматрати и питање размене земљишта.

“Руководство Општине Грачаница ће у директним контактима са надлежним службама Општине Приштина и Општине Косово Поље као и са надлежним министарствима разматрати све могућности око размене земљишта”, наводи се у одговорима Инсајдеру.

Одборник: Суштина је ићи на операцију и одстранити тај тумор или чекати да те он сахрани

На територији коју је Општина Грачаница одлучила да уступи Општини Косово Поље већински живи албанско становништво које је у целој Општини Грачаница мањина. Као разлог за доношење ове одлуке, у Општини наводе и заустављање промене етничке структуре.

“Између осталог овим заустављамо и промену етничке структуре у нашој општини”, наводе за Инсајдер у Општини Грачаница. У кућама на територији која се уступа живе Албанци.

Општина Грачаница у садашњим карастарским границама дефинисана је Ахтисаријевим планом и то као општина на којој живи већинско српско становништво које управља својом локалном самоуправом. Таквих општина на Косову је десет. У општини Грачаница према подацима са сајта те општине живи 85.7 одсто Срба и мање од четири одсто Албанаца. Осталих 10 одсто су Роми, Египћани, Ашкалије.

Због одржавања актуелне етничке структуре овај предлог Српске листе, односно градоначелника Срђана Поповића, подржао је и самостални посланик Видак Ристовић који је насељавање Албанаца на територији Грачанице назвао тешком болешћу.

“Ми имамо ситуацију да смо оболели од једне тешке болести, нека ми не замере колеге здравствени радници. Суштина је ићи на операцију и одстранити тај тумор или чекати да те он сахрани”, рекао је Ристовић на данашњој седници Скупштине Општине. Он је додао да никада није смео да крочи у насеља која су у том делу изграђена.

Посланица опозиционе Самосталне либерална странке у СО Грачаница Милена Здравковић навела је да хитно заказивање седнице, као и чињеница да се за овакав предлог није знало, буди сумњу зашто се то ради.

“То је наша територија. Ни ми, као поједници који смо део ове структуре, а ни људи који живе у овој општини и који имају пуно право да знају много више о овом питању, нисмо довољно обавештени”, навела је Здравковић.

Директор Катастра Грачанице: То није велики губитак за Општину, фокус је у ствари на добитку грађана

На овом подручју пре осам година почела је градња насеља Маригона, коју су градили Албанци, али је тадашњи градоначелник Грачанице тврдио да они плаћају порез и да је то добро за саму Општину.

Предлажући да Општине Грачаница и Косово Поље коригују границе, градоначелник Грачанице Срђан Поповић је, међутим, навео да је анализирајући податке о наплати пореза и податке из регистра Цивилне регистрације, утврђено да се порез за наведене непокретности плаћа Општини Косово Поље и да се такође, подаци о личним и грађанским стањима, воде у цивилном регистру Општине Косово Поље.

“Не постоји никакав правни, административни и практични разлог за останак ове зоне у надлежност Општине Грачаница”, навео је градоначелник у предлогу посланицима.

Поповић је навео и да за такву одлуку постоји правни, али и економски основ.

„С обзиром на чињеницу да у наведеним зонама послује мали број бизниса, прелазак наведених КЗ под надлежност Општине Косово Поље, неће имати значајне развојне и привредне импликације на привредни развој и постојаност Општине” , образложио је он.

Директор Катастра Грачанице Небојша Судимац образлажући овај предлог у Скупштини Грачанице навео је да ће уколико спорни делови територије буду додељени Косову Пољу, Општина Грачаница изгубити око 25 хиљада евра прихода од пореских обвезника на годишњем нивоу и још по 70 евра које квартално исплаћује 17 регистрованих привредника који имају приватни бизнис.

“То није велики губитак за Општину. Фокус је у ствари на добитку грађана, а не на губитку Општине”, објаснио је Судимац одборницима у Скупштини.

 “Плаћали су порез, али овај предлог је добар да се сачува демографска структура Општине”

На подручју које би убудуће требало да буде у Општини Косово Поље изграђено је насеље Маригона у коме живе искључиво грађани албанске националности. Према речима бившег градоначелника Грачанице Бојана Стојановића, који је данас члан владајуће Српске листе, општина је морала да дозволи градњу насеља, јер је одлука донета пре формирања Општине Грачаница, али да су људи одатле плаћали порез Грачаници. Стојановић, међутим, мисли да би је предлог његовог наследника на месту градоначелника, добар.

„План за изградњу направила је још општина Приштина 2009. године, у септембру, а то је било пре формирања општине Грачаница. Они су дали урбанистичке услове и урбанистички план, тако да општина на чијем сам био челу, није могла да уради ништа. У време када сам ја био градоначелник они јесу плаћали порез Општини Грачаница. Ипак, сматрам да је одлука Скупштине Општине свакако у добром смеру да би се сачувала демографска структура Општине“, рекао је Бојан Стојановић.

Луксузно насеље на земљишту полопривредног комбината

Насеље Маригона изграђено је на некадашњем земљишту ПИК Горње Добрево између села Преоце и Лепина, десетак километара од Приштине, на ободу већински српске садашње Општине Грачаница. Компанија је продата на тендеру 2006, а урбанистички план према коме је дозвољена градња на пољопривредном земљишту донет је 2009. Градња је почела већ 2010. и за три године изграђено је 200 двоспратних кућа. Прва је реаговала Међународна цивилна канцеларија која је до 2012. контролисала примену Ахтисаријевог плана. Из те канцеларије 30. априла 2010. затражено је да се "предузму кораци ка решавању питања дозвола издатих након окончања општинских избора што укључује обавештавање лица којима су те дозволе издате, да прекину са градњом док се ово питање не реши". Градња никада није заустављена, а Општина Грачаница је издавала дозволе.

То насеље Одлуком Општине Грачаница из јуна 2011. постало је викенд насеље, али је у фебруару 2014. та Одлука укинута под образложењем да је незаконита.

(Инсајдер)

Видети још: Градоначелник Грачанице Срђан Поповић на ТВ Пинк: Срби не живе у Приштини, Пећи и Ђаковици; Дарко Димитријевић: У општини Пећ живи око 1000 Срба; Анђелка Ћуп: Приштински Срби љути, јер кажу да их нема

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]