Insajder: Otvorena poslednja deonica Koridora 10, bez zvaničnh podataka koliko je građane na kraju sve koštalo

Svečanim otvaranjem poslednje deonice istočnog kraka Koridora 10 konačno je završena kompletna deonica autoputa kroz Srbiju koja je više decenija predstavljala „nemoguću misiju“ za sve vlasti. Glavni pravac, Južni krak, otvoren je sredinom maja ove godine, a Istočni oko šest meseci kasnije. Obe deonice su bile, kako se ispostavilo, krupan zalogaj za graditelje. I na jednoj i na drugoj rušila su se brda i potporni zidovi. Sve to dovelo je do pomeranja rokova i uvećenja cena. Koliko je na kraju koštao građane Srbije Koridor 10, zvanično ni danas nije saopšteno.

Danas je uz prisustvo najviših državnih funkcionera otvorena poslednja deonica istočnog kraka Koridora 10 od Proseka do Crvene Reke, ukupne dužine 22,5 kilometara. Time je završena izgradnja istočnog kraka Koridora 10 od Dimitrovgrada do Niša, započeta još 2012. godine. 

Svečanom otvaranju deonice Koridora 10 ka bugarskoj granici, pored građana prisustvovali su najviši zvaničnici Srbije i Bugarske, Aleksandar Vučić i Bojko Borisov, ministri obe vlade i zvaničnici Republike srpske.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavi za RTS rekao je da je deonica autoputa, "Istočni krak Koridora 10", mogla biti otvorena "i pre 50 godina, ali nije".

O tome je pričao Tito, pa pričao Milošević, pričao Tadić", rekao je Vučić. Na piatanje o problemima koji su pratili tok izgradnje Koridora 10, on je rekao da "ne zna nikoga ko radi a da nema probleme i ko može da kaže da mu je lako u životu".

Vučić je istakao da smatra da se nigde u svetu ne gradi a da graditelji nemaju problema i ocenio da će uvek biti problema.

Na samom svečanom otvaranju, u obaćanju okupljenima, poručio je da se na tome neće stati.

"Nećemo stati na ovome, nastavićemo dalje, gradićemo bez prestanka da bismo imali više posla, više investicija, da bismo završili taj čarobni krug i da bismo mogli da kažemo da smo stvorili uspešnu i najlepšu, za nas svakako najlepšu, zemlju na Balkanu", poručio je Vučić i dodao da je Bugarska Srbiji bliža nego ikada.

On je prethodno dočekao Borisova na drugoj strani tunela Bancarevo i zajedno su se dovezli kroz taj tunel dugačak 881 metar. Bugarski premijer je zatim na otvaranju deonice rekao da je kao nekada Berlinski zid, zid između Srbije i Bugarske danas pao.

"Bugarska industrija će koristiti taj auto-put u celosti", rekao je Borisov i dodao da je time povezan istok i zapad.

Zorana Mihajlović: Tranzit preko Srbije kraći sada za 120 kilometara od Rumunije

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je završetak kompletnog istočnog kraka Koridora 10 važan zbog svih građana istočne Srbije, da bi ljudi ostali tu da žive i da bi se otvarale nove fabrike.

"Završili smo ovaj veliki projekat i danas nema nijednog metra na Koridoru 10, a da to nije auto-put. Od Beograda do granice s Bugarskom stizaće se za oko tri sata, bezbednije nego pre, jer auto-put zaobilazi Sićevačku klisuru", rekla je Mihajlović a navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministarka je istakla da Srbija danas ima ukupno 950 kilometara auto-puta, što je, prema njenim rečima, u regionu manje samo od Hrvatske, a više od Bugarske, Rumunije, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

"Srbija je za 120 kilometara kraća tranzitna ruta od rute preko Rumunije i Bugarske, i nama se sada taj tranzitni saobraćaj vraća, i za nekoliko godina povećan je broj vozila na auto-putevima sa 34 miliona na skoro 60 miliona, koliko će biti ove godine", navela je Mihajlović.    

Brnabić: Otvaranje Koridora 10 će privući investitore

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da otvaranje istočnog kraka auto-puta Koridor 10, obećava ekonomski rast. Premijerka je za RTS rekla da će ta deonica auto-puta poboljšati tranzit kroz Srbiju, što će privući investitore.

Govoreći o probijanju rokova za realizaciju infrastrukturnih projekata, ona je kazala da je ranije bilo problema zbog nedovoljno dobre projektne dokumentacije, kao i s izdvajanjem sredstava, i dodala da je sada to rešeno.

Tranzitni, panevropski Koridor

Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku.

Srbija će sa otvaranjem deonice auto-puta u Grdeličkoj klisuri imati povezan autoput od severa do juga, na celoj glavnoj trasi Koridora 10 od Batrovaca na granici s Hrvatskom do Preševa na granici sa Severnom Makedonijom, kao i severni krak od Horgoša ka jugu.

Kako pišu mediji, sa otvaranjem tog dela Koridora 10 od Niša do Soluna će moći da se stigne za oko tri sata.

Projekat gradnje autoputa u Grdeličkoj klisuri su finansirali zajmovima Evropska investiciona banka i delom Svetska banka. Poslednji investicioni ciklus gradnje Koridora 10, nakon višegodišnjeg prekida gradnje, započeo je 2009. godine.

Radovi na autoputu kroz Grdeličku klisuru počeli su 2013. godine, koštali su oko 400 miliona evra i bili su, kako navodi struka, najzahtevniji jer je na toj deonici više od 30 mostova i dva tunela, od kojih je tunel Manajle najduži u Srbiji dužine 1.808 metara.

Na ovom potezu nalazi se i most Vrla dužine 645 metara koji je ujedno najduži i najviši most na južnom kraku Koridara 10 čiji je najviši stub visine 62 metra.

U avgustu 2018. godine na ovoj deonici obrušilo se oko 100 metara potpornog zida, pa je pomeranje dela brda koji se obrušio dodatno usporilo završetak kompletnog autoputa. Na kraju je za završetak deonice angažovana još jedna firma, banjalučki Integral.

Prema prethodnim najavama, završetak istočnog kraka trebalo bi da bude na leto, kada će ceo Koridor 10, glavni međunarodni putni pravac kroz Srbiju, biti konačno završen.

Koridor 10 - mehanizmi zloupotrena isti decenijama

Probijanje rokova, uvećanje cene radova, raskid ugovora pa dodela posla istoj firmi, nekontrolisano uvođenje podizvođača, nabavka automobila zaobilaženjem javnih nabavki – samo su neke od činjenica koje su, prema našem istraživanju, obeležile izgradnju Koridora 10 koja traje dve decenije.

Koridor 10 bio je praktično projekat o koji su se spotakle sve vlade od 2001. do danas. 

Kako je pokazalo dugogodišnje istraživanje Insajdera, Koridor 10 projekat je koji pokazuje koliko zapravo ne funkcioniše sistem kontrole trošenja sredstava u Srbiji, a mehanizmi koji omogućavaju potencijalne zloupotrebe u korist pojedinaca, a na štetu građana, nisu se menjali.

Jedan od glavnih mehanizama zlouptreba je uvođenje podizvođača bez tendera, a posledica nedostatka kontrole je i informacija da je na izgradnji autoputeva u Srbiji – Koridora 10 i 11, prema istraživanju Insajdera, učestvovalo je više firmi od broja kilometara koji se grade.

O kojim se još mehanizmima radi pogledajte u dve epizode emisije Insajder bez ograničenja “Zaobilaženje rupa”.

(Insajder)