Ињиго де Паласио Еспања: Србија има своје границе које су записане у Уставу Србије

Сада када одлази на другу дужност, после три године у Београду, Ињиго де Паласио Еспања, амбасадор Шпаније, задовољан је што је службовао баш у Србији у судбоносном времену, кад су дипломатске вештине и на билатералном и на мултилатералном плану бивале од пресудног значаја за будућност региона.

Као искусни дипломата и бивши шеф мисије Шпаније у Уједињеним нацијама,амбасадор Де Паласио Еспања је, по свему што се да наслутити, у Београду одиграо значајну улогу и иза кулиса. У одсудним тренуцима је и преко његових линија Београд повезиван са Бриселом, Вашингтоном, Њујорком… И даље је велики оптимиста и очекује да дванаестог октобра, на национални дан Шпаније, Србија у Бриселу добије позитивну препоруку комисије за статус кандидата. У том смислу, одваја политички део од чисто техничких услова које је препоручила Европска комисија.

–Европска комисија треба да направихладну, објективну процену, огромног посла који је урадила Србија да би се прилагодила стандардима, принципима и препорукама, одпоследњег извештаја о прогресу прошле године.

Србија је одрадила феноменалан посао на плану израде законодавства у Народној скупштини. Процес је текао уз сталне консултације са институцијама Европске уније. Тај огромни посао изнет је пред српски парламент и у многим случајевима закони су већ усвојени, у другим су управо у процесу усвајања. И то је оно што ће гледати Европска комисија. Она мора објективно да процени какав је напредак Србије у прилагођавању структура и законодавства по препорукама комисије. И ту не сме да се умеша политика.

Али онда на Европском савету у децембру политика почиње да игра улогу?

Уколико Комисија да позитивну препоруку за статус кандидата 12. октобра, а ја желим да кажем гласно и јасно да сам убеђен да се то мора догодити, ова препорука долази на дневни ред Европског савета у децембру. Процес тек у децембру постаје и политички, јер ту државе чланице узимају у обзир и друге факторе, на основу којих доносе своју процену. Као представник Шпаније, могу да кажем да ће се моја држава борити да Србија, уколико добије позитивно мишљење 12. октобра, добије статус кандидата у децембру.

Већина земаља ЕУ признала је независно Косово. Шпанија и четири друге чланице то нису урадиле. Да ли Србија може да буде кандидат и без сагласности унутар ЕУ о њеним географским границама?

Србија има своје границе које су записане у Уставу Србије, које ЕУ узима у обзир, јер пет земаља ЕУ не признаје Косово. Мислим да ова тема више заокупља новинаре него што изазива реалне проблеме у ЕУ.

Па како онда објашњавате интервенцију Ангеле Меркел приликом посете Београду?

Канцеларка Меркел има прворазредну политичку улогу данасу Европи, верујемо да ће тако бити и у будућности. Пренела је јако значајну политичку поруку подршке Србији за њену интеграцију у Европу. Ангела Меркел не иде по свету тек тако да би лансирала било какве поруке, самим тим што је дошла у Београд, та порука се мора сматрати јако значајном – и за Европу и за Србију.

А шта мислите о идеји да се на северу Косова примени формула аутономије коју има Каталонија у Шпанији, како је недавно било предложено?

На сто је могла да се стави и опција баскијске аутономије, која је знатно већа од каталонске. То није релевантно. Ипак, чини ми се да модели не могу да се извозе. Основна идеја мора да буде да се постигне трајна стабилност овог региона: да бисмо до тога дошли, од прворазредног је значаја да се са највећом пажњом узму у обзир интереси становништва на северу Косова. Који ће то модел бити – то треба да буде предмет договора две стране. Важна је политичка порука, а она гласи:Србија има своје легитимне интересе(по виђењу Шпаније и нисмо у томе усамљени) за својестановништво на Косову. Пре или касније две стране морају да дођу до неког модела да би ови интереси остали заштићени.

Ви, сада, као да клизите у статусни суверенитет Косова?

Не говорим сада о суверенитету Косова, већ о заштити српских грађана и њиховим правима. И очигледно је да та питања нису решена. То нема никакве везе са суверенитетом. Треба тражити нове параметре у дискусији о Косову. Очекујем да ће ова дискусија бити организована у најскорије време, са изгледом да се дође до коначног решења.

Уколико у Шпанији дође до промене власти на превременим изборима 20. новембра и конзервативна Народна партија надјача социјалисте, да ли ће доћи до промене става у односу на Косово?

Обе главне партије у Шпанији, социјалистичка и народна, преко својих представникаизразиле су међусобну сагласност у погледу Косова. Не верујем да би Шпанија, без обзира на исход избора, могла да промени свој принципијелни став због кога није признала независност Косова. То не значи да Шпанија жарко не жели да се дође до глобалних споразума за питање Косова, за која смо уверени да можемо да дамо наш допринос.

Шта бисте још хтели да кажете на одласку?

Заиста се дивим Србији што и поред свих тешкоћа никад није одустала да улаже напоре да би створила бољу будућност. И што није изгубила оптимизам. Када је после смрти Франка у Шпанији почињала транзиција, све тадашње парламентарне странке биле су сагласне да Шпанија треба да се интегрише у Европу. Није било антиевропских снага. Будућност Србије одредиће млади Србије, не политичари. Србији су потребни политичари који гледају у будућност, не у прошлост. Та будућност је у Европској унији. Политичар који буде знао да изведе немирну младеж Србије ка будућности или Европи – биће успешан.

(Политика)