среда, 29. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ина Сидоркова: Од "Турског тока" до пушке краља Милана - о чему су разговарали Путин и Вучић у Сочију
Хроника

Ина Сидоркова: Од "Турског тока" до пушке краља Милана - о чему су разговарали Путин и Вучић у Сочију

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 05. децембар 2019.

 Четвртог децембра руски председник Владимир Путин је дочекао у Сочију свог српског колегу Александра Вучића који је допутова да би још једном добио подршку руског председника поводом Косова и Метохије, а успут разговарали су и о испоруци руског гаса Србији.

Поклони

Председници Русије и Србије су се упознали пре шест година, такође овде, у Сочију. „Говорили смо тада како да Србија врати све дугове који су се накупили“, присећао се Вучић у јануару тог првог у животу разговора са Путином – најпопуларнијим светским државником у Србији (подршка око 80%). У Вучићевој предизборној агитацији велику улогу је одиграла теза да је управо у његово време уз помоћ Русије почело наоружавање српске армије модерним оружјем. 2017. године Србија и Русија су се договориле о донацији шест авиона МиГ-29, тридесет тенкова Т-72Б3 и тридесет оклопних возила БРДМ-2.

Уочи овог сусрета у Сочију Вучић је у интервјуу за српску телевизију похвалио „невероватне“ руске ПВО системе С-400, додавши да их Србија неће купити, јер нема за то довољно новца (Русија продаје страним државама батерију С-400 по цени 0,5 — 0,6 милијардиамеричких долара — прим. аут.).

Одговарајући у Сочију на питање новинара да ли Русија може да прода Србији системе С-400 на кредит, потпредседник руске владе Јуриј Борисов, је рекао да је „све могуће“, али „за време састанка у Сочију Путин и Вучић о томе нису разговарали“. 

Путин је то делимично надокнадио. Поклонио је Вучићу стару пушку српског краља Милана Обреновића, коју је Русија купила на међународној аукцији. 

И то је било једино оружје које је Београд јуче званично добио од Москве. 

Током свих година познанства Вучић је више пута нешто поклањао Путину: књигу („Моја прекрасна Србија“), штене (шарпланинца са КиМ), као да на нешто алудира. Овог пута српски председник је поклонио Путину икону из 19. века „Преображење Господње“. 

Није тајна да је основа Вучићеве политике успешно балансирање између уласка у Европску унију и очувања блиских односа са Москвом. Потпуна евроинтеграција је за Србију ипак немогућа док не призна независност Косова. Али Београд не жури, тим пре што Русија као и многе друге државе света, укључујући и неке чланице ЕУ, не признаје самопроглашену републику Косово. Зато се председник Србије регуларно и стрпљиво састаје са руским лидером и „размењује са њим мишљења“ о Косову. 

Тако и јуче. На прес-конференцији после ових преговора Владимир Путин је изјавио да став Русије остаје непромењен. „Основа за решавање треба да буде резолуција Савета безбедности 1244, у којој су прописани основни принципи решења косовске кризе. Ту спада поштовање суверенитета и целовитости Србије и адекватно поштовање права свих етничких група“, рекао је руски председник. Он је истако да је Русија спремна да подржи могућа компромисна решења између Београда и Приштине. „Ми ћемо увек подржати Србију“, закључио је Путин. 

Резиденција „Бочаров Ручеј“

Најављујући децембарски сусрет (договор је постигнут на Путинов рођендан, 7. октобра), администрација српског лидера је саопштила да су се председници договорили о размени мишљења о најважнијим билатералним и међународним питањима. Касније је Вучић додао да су основне теме поред Косова билатерални односи, тј. економска сарадња и робна размена, која је 2018. године превисила 3 милијарде долара, како је у марту изјавио шеф српске дипломатије Ивица Дачић. Робна размена између Србије и Русије на крају овде године треба да превиси 4 милијарде долара. 

Непосредно пре планиране посете Вучића српски медији су пренели две скандалозне вести. Крајем новембра на Јутјубу је објављен снимак на коме (како је писало у коментарима) бивши помоћник руског војног аташеа у Београду Георгиј Клебан 2018. године наводно предаје велику суму новца „агенту српске војне обавештајне службе“. Неколико дана касније сви су читали публикацију бугарског портала Arms Watch о томе како армија Украјине у војном конфликту на истоку земље користи мине произведене у Србији. Прву тему Вучић је брзо „затворио“ у разговору са руским амбасадором у Београду Александром Боцан-Харченком и демантовао истинитост података изложених у другом покушају спиновања јавног мњења. 

Јучерашњу атмосферу те „сензације“ никако нису поквариле. Пре почетка преговора Вучић и Путин су дали кратке изјаве. 

Изражавајући добродошлицу српском председнику Путин је рекао да је прошле године робна размена порасла за 2%, а у периоду јануар – фебруар ове године превисила 9%. 

Првих минута свог излагања Александар Вучић је на руском језику захваљивао „драгом другу“. Пре свега на гостопримству, а затим на томе што је и поред превелике заузетости председник Русије нашао време за српску делегацију. А на крају се захвалио на „сталној подршци која се пружа Србији“, на свим напорима за очување њене територијалне целовитости, независности и суверенитета.  

Затим је Вучић додао: „Морам вам рећи да нисам оптимиста поводом, као ми то кажемо, коначног решења, које би било компромис између Београда и Приштине“. И ту се зауставио: „Али, као што сте рекли, о томе ћемо разговарати очи у очи.“

Српски председник је истакао да су две државе „много тога заједно учиниле“ у изградњи гасовода („Практично гасовод кроз Србију је завршен“), подсетио је на значај партнерства са РЖД и на ниво војно-техничке сарадње, додавши да земљама још предстоји да много тога ураде. А затим су председници наставили преговоре иза затворених врата. 

Питање гаса

Главна тема затворених преговора била је испорука гаса Србији. Односно, већих количина руског гаса, што Србија захваљујући расту економије може себи да приушти. „Председник Русије господин Путин и господин [председник извршне управе „Гасппорома“ Алексеј] Милер су ме уверили да можемо да купујемо додатне количине гаса са територије других земаља“, објаснио је Вучић.

Али 1. јануара престаје да важи уговор „Гаспрома“ о транзиту гаса преко територије Украјине, што је ризично пре свега по Србију, јер руски гас у Србију стиже само преко Украјине. 

Још 2018. године компанија „Гаспром“ је одлучила да испоручује гас преко гасовода „Турски ток“ и одустане од транзита преко Украјине. Гас ће ићи преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словачке. Планирано је да ће испоруке гаса у Бугарску и Србију преко „Турског тока“ кренути почетком 2020. године, у Мађарску 2021, а у Словачку у другој половини 2022. 

Руски министар индустрије и трговине Денис Мантуров је говорио да ће гасовод до српске границе бити изграђен 1. јануара 2020. Али касније је шефица бугарске дипломатије Јекатерина Захаријева навела други датум – крај 2020. То значи да Србија ове зиме може да добије руски гас само преко постојећег гасовода, односно транзитом преко Украјине и Мађарске. Због кочења реализације гасовода „Турски ток“ Владимир Путин је јуче критиковао бугарску страну, рекавши да Бугари намерно одуговлаче са изградњом своје деонице гасовода. Тим поводом новинар „Интерфакса“ је поставио логично питање Александру Вучићу: Да ли је Србија спремна да од првог јануара остане без гаса и да ли постоји могућност да Србија одустане од пројекта „Турски ток“ под притиском треће стране?

Иницијативу је преузео Владимир Путин, рекавши: „Увек понављам да смо ми спремни да наставимо са испоруком гаса преко територије Украјине. Сада преговарамо о томе у Бечу, то није тајна“. Истина, према речима Путина, услови које предлаже украјинска страна су економски неприхватљиви за Русију. 

„Друго. Србија ће добити свој гас. У било ком случају. Преко различитих гасовода“, наставио је Путин. Истина, руски председник није рекао који су то гасоводи. Прекинуо га је Вучић аплаузом, а почели су да тапшу и остали чланови српске делегације. 

Специјални извештач РБК за портал Balkanist.ru

(Балканист)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер