четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иен Лесер: Потребна нова политика према медитеранском региону
Хроника

Иен Лесер: Потребна нова политика према медитеранском региону

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 03. март 2011.

Политичка превирања у Тунису, Египту, Либији, Јемену, Јордану, Алжиру и другим земљама Блиског истока и северне Африке изискују ревизију америчке и европске политике према медитеранском региону, каже Иен Лесер, аналитичар у Немачком Маршаловом фонду, овде у Вашингтону. У разговору са колегиницом Јелом Дефранчески, Лесер истиче и то да ће Запад морати да ревидира своја досадашња уверења о свим земљама региона, које је очигледно захватио муњевити друштвени преображај.

„Време се не може вратити уназад ни у једној од тих земаља. Без обзира на даље фазе у том процесу, медитерански регион више никада неће изгледати као пре једне деценије, или пре свега две године. То ће бити сасвим нови свет за Запад.“

Превирања на Медитерану слична су ситуацији у источној Европи после пада Берлинског зида, 1989. али постоје и велике разлике, каже Лесер.

„Постоје сличности у смислу притиска за већу демократизацију и учешћа грађана у политичким процесима, као и успостављање функционалних влада у поменутим земљама. Али, постоје и разлике. Источна и централна Европа су желеле демократизацију, али је један од важних циљева био и повратак у европско окриље. Земље северне Африке и Блиског Истока очигледно не желе присаједињење Европи, већ искључиво стреме демократизацији и остварењу грађанских слобода.“

На питање чији је утицај у медитеранском подручју значајнији - Сједињених Држава или Европе, Лесер каже.

„Те две стране нуде различите ствари тако да ситуација није једносмерна. Европа је, на пример, кључан економски партнер земаља као што су Алжир, Либија и Тунис. Египту је веома важна економска помоћ као и војна сарадња Сједињених Држава. Либија готово да нема никакве везе са САД, док са Европом одржава трговинске и друге врсте односа, као што је сарадња у заустављању великих миграција из северне Африке у Европу. Мароко спроводи политику равноправних односа са Америком и Европом. За многе Алжирце, Америка је и даље савезник из времена алжирске антиколонијалне борбе против Француске 1950-тих и 1960-тих. С друге стране, данас велики број Алжираца живи и ради у Европи.“

Европска унија је последњих година покретала неколико медитеранских инцијатива, у које су уложена велика средства. Међутим, ниједна од њих није била нарочито успешна, каже Лесер. Садашња криза на Медитерану је прилика за израду нове европске стратегије у региону. Биће то уједно кључна проба кохерентности 27-чланог европског блока. На том послу Европа, али и САД имају важног спољнополитичког савезника у Турској, додаје Лесер.

„Турска је у последњих десет година постала веома активан фактор у арапском и муслиманском свету уопште, што је веома значајно. Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган је веома популаран у Египту, на пример, због става према палестинском и другим спољнополитичким питањима у региону. Турска је исто тако један од водећих трговинских и економских партнера Либије, у чијој грађевинској и нафтној индустрији ради велики број турских радника. Турска је захваљујући мрежи односа које је изградила у последњих десет година, сада у позицији да постане утицајан партнер Запада у помагању политичке и економске консолидације узбурканог Медитерана.“

Без обзира на исход „арапске револуције 2011.“, Америка и Европа су на путу да мењају своју политику и гледишта, као и да прихвате нови однос снага у том неуралгичном делу света, закључује Иен Лесер.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер