HRW: Степен историјског ревизионизма у Хрватској међу највишим у ЕУ; Током 2019. забележено неколико насилних напада на Србе; Загреб није сносио последице за насилно поступање са мигрантима

 Организација Хјуман рајтс воч у годишњем извештају о стању људских права у Хрватској тврди да је у тој земљи историјски ревизионизам међу највишим у ЕУ.

Хрватска, истичу, није сносила последице европских институција, иако је незаконито и насилно враћала мигранте у БиХ и Србију, кршећи притом законе ЕУ о избеглицама и људским правима.

"Упркос веродостојним извештајима током године о незаконитом и насилном враћању миграната у Босну и Србију, кршећи ЕУ закон о избеглицама и људским правима, Хрватска није сносила последице институција ЕУ", пише ХРW у извештају о људским правима у Хрватској.

У извештају се додаје да је и хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић за швајцарску телевизију "потврдила повремену употребу силе, али је касније повукла своје коментаре".

Према подацима хрватског министарства унутрашњих послова, на које се позива ХРW, у првих осам месеци 2019. године забележено је 11.813 нових миграната и азиланата, углавном из Авганистана, Пакистана и Турске, што је 8600 више у односу на исти период 2018.

У истом раздобљу 974 особе затражиле азил, а власти су одобриле 71 захтев за азилом, од чега и 13 из 2018.

Хрватска је известила да је на својим границама блокирала улазак 9487 људи у првих осам месеци ове године, стоји у извештају. Упркос томе што су међународна тела доследно препоручивала Хрватској да омогући подршку у заједници свим људима с инвалидитетом који се тренутно налазе у установама,

Министарство социјалне политике известило је у јануару да је 4216 одраслих људи смештено у 1481 удомитељску породицу.

У јулу прошле гоине Хрватска је ратификовала Декларацију о сигурним школама којом се обавезује на суздржавање од војне употребе школа у ратовима. По речима дечјег омбудсмана, ромска деца су најугроженија група у прошлој години са ограниченим приступом услугама, скупина у 2019. години, с ограниченим приступом услугама, закључује се у извештају.

У периоду између јануара и септембра 2019. године, невладина организација Доцумента забележила је 39 предмета ратних злочина против 59 оптуженика пред судовима у Хрватској, стоји у извештају. У истом раздобљу, 15 особа је осудјено за ратне злочине, укључујући и једну за сексуално насиље.