Хрвоје Класић: Укидање пресуде против Алојзија Степница не значи да је проглашен невиним

 ПОДГОРИЦА - Хрватски историчар и професор на Филозофском факултету у Загребу Хрвоје Класић оценио је данас да укидање пресуде против кардинала Алојзија Степница не значи да је кардинал проглашен невиним за деловање током Другог светског рата.

Класић је за подгорички портал "Антена М" навео да суд у Загребу није улазио у оцену тога да ли је Степинац крив или није, већ је судско веће укинуло пресуду, јер је утврдило да је током суђења хрватском кардиналу кршена правна процедура.

"Судско веће у Загребу није истраживало да ли је Степинац крив и шта је учинио. Само се бавило судском процедуром из 1946. јер је утврдено да је кршена правна процедура и да се зато укида пресуда. То значи да Степинац није крив, али то не значи да је проглашен невиним јер није поновљен судски процес", саопштио је Класић.

Пресуда суда дошла је у тренутку када је заустављен процес канонизације Степинца за свеца, јер је Ватикан формирао католичко-православну комисију која треба да утврди како се Степинац понашао за време Независне државе Хрватске (НДХ).

Класић, међутим сматра да ова одлука суда у Загребу, нити рад мешовите комисије не могу утицати на процес канонизације и проглашење Алојзија Степинца за свеца.

"Ни Православна црква, нити ми историчари, немамо никаквог утицаја на то да ли ће Степинац бити проглашен свецем или не, јер ја колико сам чуо одлука је већ донета. Било какав налаз мешовите комисије, а камоли ово проглашавање, неће утицати на процес проглашења Степинца свецем", закључио је хрватски историчар.

Контроверзна је улога хрватског кардинала током Другог светског рата, његова сарадња са НДХ Анте Павелића, однос према Србима и ратним злочинима у логору у Јасеновцу.

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен је 1946. због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ.

Осуђен је на 16 година затвора с присилним радом и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права.

(Бета)