петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хрватски јавни дуг прошле године достигао рекордни износ
Хроника

Хрватски јавни дуг прошле године достигао рекордни износ

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. април 2014.

Загреб -- Хрватски јавни дуг прошле године достигао је рекордан износ од готово 220,2 милијарде куна, односно алармантних 67,1 одсто хрватског БДП-а, пише Јутарњи лист.

Реч је о најновијим подацима из Извештаја о прекомерном буџетском дефициту и нивоу општег државног дуга који је ове недеље објавио Државни завод за статистику (ДЗС). Осим досад највећег износа јавнога дуга, прошла година ће у Хрватској остати запамћена и по његовом великом расту. Наиме, јавни дуг у 2013. години порастао је чак 20 одсто у односу на 2012.

Највећи допринос томе лани су, откривају подаци ДЗС-а, дале емисије трезорских записа и обвезница. Само последња прошлогодишња емисија обвезница, остварена у новембру, била је тешка 1,75 милијарди америчких долара.

Сасвим је изгледно да ће јавни дуг до краја ове године достићи 70 одсто БДП-а, и то без ХБОР-а, ХАЦ-а и Аутопута Ријека - Загреб. Ако се и они укључе у рачуницу, јавни дуг би до краја године могао да се попне на 85 одсто БДП-а.

"Таква динамика раста директно нас води у неку врсту аранжмана с Бриселом, или у репрограм дуга или, пак, у ново повећање пореза које ће плаћати грађани и приватни сектор", упозорава Жељко Ловринчевић с Економског института.

Назнаке црног сценарија већ постоје. У јавност је процурила вест да се држава задужује за нових милијарду и по евра издавањем еурообвезница. Подаци о хрватском јавном дугу, додуше, нису толико забрињавајући када се упореде с неким другим чланицама ЕУ, попут Грчке, Италије, Португала, Ирске, Кипра или Белгије, у којима је висина задужења прешла 100 одсто БДП-а. Ипак, стручњаци упозоравају да се не може повлачити паралела с тим земљама.

"Те земље имају знатно већи доходак од Хрватске, пуно развијеније финансијско тржиште и чланице су зоне евра", поручује Ловринчевић.

Висина јавнога дуга Хрватској ће, уз ниво буџетског дефицита, бити још једна препрека за увођење евра. Наиме, критерији за приступање зони евра висину јавнога дуга ограничавају на 60 одсто БДП-а. Хрватска више не испуњава ни тај критеријум.

"Због немогућности да уђемо у еврозону, имаћемо и већи валутни ризик и вишу цену задуживања", каже Здеслав Шантић, макроекономиста СГ Сплитске банке.

Висина хрватског јавног дуга већ је предмет занимања Брисела и тај проблем ће Хрватска морати да реши у склопу Процедуре прекомерног дефицита (ЕДП). Но, то ће, упозоравају стручњаци, ићи споро јер су изгледи привредног раста у Хрватској у наредним годинама слаби.

С друге стране, Хрватској је, сматра Ловринчевић, потребан привредни раст од бар три одсто годишње како би уопште могла да сервисира камате које јој долазе на наплату.

"Хрватској хронично недостају структурне реформе које ће зауставити пад њене привреде, попут промене територијалног уређења земље, реформе јавне управе и здравства. Без тих реформи бићемо осуђени на повећање пореског терета или на распродају имовине. Не би требало да чуди и ако будемо, по узору на неке друге земље, морали да дамо у концесију острва или неки од железничких коридора", закључује Ловринчевић.

(Јутарњи лист)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер