Хрватски бискупи: Католици угрожени у Хрватској

Загреб – Врели летњи дани нису сметали комисији „Јустиција ет пакс” (Правда и мир) Хрватске бискупске конференције да покрене ништа мање врућу тему, која изазива све више реакција и полемика у јавности и медијима.

У кратком саопштењу, под насловом „Изјава о несношљивости према католицима у Републици Хрватској”, коју потписује њен председник сисачки бискуп Владо Кошић, ова утицајна комисија тврди да су католици у Хрватској „изложени све учесталијем и отворенијем исказивању нетрпељивости и насиљу”.

Хрватски бискупи знају и ко је крив, па се објашњава да је „нетрпељивост према католицима и њиховим верским уверењима баштињена из времена комунистичког тоталитаризма и никада није у потпуности нестала, а у последње време се интензивирала, посебно непосредно пре посете Светог оца Републици Хрватској и после ње”.

Негативне и критичке реакције на рачун понашања дела католичког клера учестале су у Хрватској после срамотних догађаја у Сплиту, где је физички онемогућена геј парада. Управо из редова Цркве стигла је најчвршћа подршка таквом насилничком понашању, што је симболизовано изјавом једног прелата да су „добили што су заслужили”.

Црквени врх очито „жуљају” негативне реакције најшире јавности на њихов однос према „другачијој” популацији, па су то покушали да каналишу на несвакидашњи начин – оптужбом да се у земљи, где се преко 90 одсто грађана изјашњавају као католици и Хрватска због тога истиче као „католичка земља”, та огромна већина проглашава угроженом и малтене прогоњеном.

Брзо су уследиле бројне реакције које указују на очиту нелогичност таквих тврдњи, али и упозорења да на тај начин ова, ионако привилегована, верска заједница настоји да избори додатне бенефиције.

Хрватски хелсиншки одбор за људска права сматра да „на темељу измишљене дискриминације католика у Хрватској Комисија ХБК у предизборно време тражи додатне привилегије за католичке вернике”. У изјави ХХО, коју потписује Иван Звонимир Чичак, указује се да ова невладина организација није забележила ниједан случај који би оправдао овакво обраћање комисије јавности, али је зато „забележио бројне случајеве кршења људских права мањинских група и појединаца у Хрватској, која су подржавали поједини свештеници”.

Теолог Ана Марија Гринфелдер, овим поводом, у српском недељнику „Новости” каже:

„Тврдња да су католици у Хрватској изложени нетрпељивости и дискриминацији није поткрепљена нити једним доказом – изузмем ли изјаву председника удружења ’Блажени Алојзије Степинац’, који је, вероватно, циљао на критичке осврте на црквена очитовања о хомосексуалности. Истина је да црквени ставови о људској сексуалности изазивају иронију, из разумљивих разлога. Ваља подсетити да и практични католици широм света прозивају црквено научавање, јер се – упркос свим нововековним научним достигнућима – ослања на средњовековно (не)познавање човекове биологије.”

Учесници полемике примећују да је овај сукоб црквене хијерархије и дела јавности подстакнут и првим доласком папе Бенедикта Шеснаестог у Хрватску. Томе је, како се сматра, допринео папин удар на секуларизам, што је охрабрило домаће црквене јастребове, који су убрзо тражили да се преиспита домаћи закон о побачају.

Радоје Арсенић

(Политика)