среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хрватска: Први пут пут од рата, после тридесет година, више стотина Срба учествовало на литији у Вуковару
Хроника

Хрватска: Први пут пут од рата, после тридесет година, више стотина Срба учествовало на литији у Вуковару

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 20. јануар 2020.

Први пут од рата, после 30 година, православна литија је у недељу прошла улицама Вуковара. Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста.

На том месту крст је подигнут још крајем 19. века, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града.

Прва литија у Вуковару окупила више стотина Срба

Литија је на улице извела више стотина Срба који су, после готово три деценије, своје молитве изнели из храма под ведро небо.

„Колону, која се после освећења крста вратила у цркву, обезбеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду“, каже за Спутњик заменик градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и председник Демократског Савеза Срба Срђан Милаковић.

Он не крије радост због обнове крста, али каже да се овај чин не може назвати важним кораком у међунационалним односима у граду у коме су на појединим местима још видљиве ратне ране. Небројени су, каже, проблеми који нас притискају, али највећи је лош дискурс у јавности, етикетираност и маргинализација Срба, у сваком смислу.

„Одатле извиру и свакодневни проблеми које као припадници српске заједнице имамо. Најтежи су они који се тичу Уставом загарантованих права националних мањина, али у глобалу, то је једна повређеност људи ставом јавности према њима која се рефлектује и у материјалним правима, у свему. Људи се свесно маргинализују од стране већине, зато што се то показало као нешто што је оправдано, нешто што је у целој земљи нормално“, каже Милаковић.

(Спутњик, ИН4С)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер