Хрватска: После три године правне процедуре један "истополни (геј) пар" постао "хранитељ двоје деце"

 Један геј пар успео је после три године правне процедуре да удоми двоје деце и тако постане први истополни пар удомитеља (хранитеља) у Хрватској, објављено је у Загребу.

"Желимо званично да потврдимо да су Младен Кожић и Иво Шегота постали први геј пар у Хрватској који је успео да удоми двоје деце и планирају да их удоме још", рекао је председник удружења Дугине обитељи Данијел Мартиновић, на конференцији за новинаре на Марковом тргу у Загребу. 

Он је нагласио да се тиме завршио трогодишњи пут, колико је било потребно за целу правну процедуре да би доказали да животни партнери у Хрватској треба да имају једнака права као и брачни другови. Мартиновић је рекао да Кожић и Шегота више неће давати изјаве за новинаре, јер се, према упутствима Центра за социјални рад, информације о деци не могу делити, али је додао да су они јако срећни и да пролазе све што и остале породице. 

Он је навео да се још један геј пар пријавио за хранитељство, а да још неколико размишља о томе.

"Све занима усвајање, јер парови који су удомитељи, било стрејт или геј, често желе да усвоје удомљену децу. Ми ћемо се борити и пратити хоће ли они остварити право на усвајање", нагласио је Мартиновић. 

Уставни суд Хрватске у фебруару ове године утврдио је да геј парови могу да удомљавају децу под истим условима као и остали грађани, истакавши да не сме бити дискриминације због сексуалне орјентације.

Одлуци је претходила вишемесечна борба животних партнера Ива Шеготе и Младена Кожића, којима је Центар за социјални рад два пута одбио захтев за хранитељство, иако је Управни суд донео обавезујући пресуду у њихову корист у којој је наглашено да тај пар има потпуно право у својој намери и да не би смели да буду дискримисани у том поступку.

Правобранитељица за равноправност полова Вишња Љубичић сматра да је сада отворен пут за удомљавање свим породичним заједницама, али усвајање је сасвим други институт и проблем јер Породични закон прешуткује истосполне партнере у Хрватској.

"Имамо тренутно једну дискрепанцију где се може догодити да особа која је хомосексуалне оријентације, самкиња или самац, могу усвојити дете, а особе које су у стабилној, истополној вези једноставно на основу закона су искључени из једног таквог института", наводи Љубичић.

А за децу је најбитније да одрастају унутар породице, а не у домовима, истичу то и у удружењу Адопта.

"Психолошке и емоционално развојне потребе деце које нису довољно задовољене унутар домова за децу који се само брину за њих, иако су наравно људи који раде унутар тих домова и емпатични и сензибилизирани за то, али је то ипак институционално одрастање. И деца онда не развијају ни осећај привржености који су им онда касније важни за стварање неких здравих односа са партнерима у будућности, начини одгајања своје будуће деце", истиче Дијана Топчић Росенберг из те организације.

Битна је сигурност и осећај топлог дома, припадање - истичу у Форуму за квалитетно удомитељство. Напомињући да удомитеља нема довољно.

"Ситуација у Хрватској је таква да је старосна доб удомитеља 55 година, да удомитеља недостаје, да се људи тешко одлучују бити удомитељ тако да стварно удомитеља недостаје", каже Дубравка Чордашев, из Форума за квалитетно удомитељство деце.

Нове, млађе, образованије људе у удомитељство није привукао ни нови закон. У ресорном министарству истичу да је ипак више деце код удомитеља него у домовима. "У домовима су деца која из разних разлога тамо, дакле не ради се о томе да нема за њих удомитеља, него често се ради о деци која имају браћу и сестре, па је циљ да се та деца не раздвајају... Има пуно разлога", каже државна секретарка Маја Плетикоса.

У 1327 удомитељских породица у Хрватској, тренутно је 2246 деце. Покрећу и нову кампању. А кад је реч о усвајању кажу да није тачно да је ситуација изразито лоша. "Прво, није тачно да се ради о малом броју годишњих усвојења. Ми ево тренутно имамо 204 детета која су спремна, која испуњавају услове за усвојење. Прошле године је усвојено 117 деце, ове године до јуна је посвојено 70 деце", каже Плетикоса.

Истичу, раде све у интересу детета, стога је потребно наћи сваком детету најприкладнију особу која ће га или удомити или усвојити.

(Бета)