Хрватска озбиљно размишља о враћању обавезног служења војске; Павао Миљевац – Могући конфликти у региону пре свега због сукоба Републике Српске и муслимана

У Хрватској је у току опсежна анализа која треба да покаже предности и мане поновног активирања обавезног војног рока, пише Глас Славоније, преноси портал Индекс.

Пензионисани генерал Хрватске војске и председник Хрватског генералског збора Павао Миљевац тим поводом каже да се стално говори о насилном решавању кризе у региону, те да то често, како каже, пролази испод радара.

- И доиста може врло брзо доћи до проблема, на пример да се Република Српска покуша издвојити из БиХ, што би одмах изазвало реакцију муслимана и ви имате проблем - навео је Миљавац.

За њега је, како каже, нормално да ће се ту одмах увлачити и Србија, што ће све заједно направити проблем и Хрватима у БиХ, па би и Хрватска на овај или онај начин ту нешто морала 'одрадити'.

- И за трен може доћи до врло озбиљног конфликта. На то је упозорио и министар спољних послова Русије Лавров - навео је Миљавац.

У Хрватској је обавеза служења војног рока укинута 2008. године и од тада постоји само добровољно служење војног рока.

Добровољно служење траје 14 седмица на полигонима Слуњ и Гашинци.

Позивајући се на своје изворе, Глас Славоније пише да пре званичних анализа у Министарству одбране Хрватске не желе ништа званично да коментаришу по том питању.

Извор листа наводи да Министарство и Штаб дају предлог такве одлуке након чега ће се оценити хоће ли се ићи у промене.

Тврди и да се у неким другим европским земљама одвијају такви процеси те да прича није неоснована.

Неименовани извор за лист каже да је на систему да предложи измену о којој ће се расправљати.

Може се, каже, предложити двомесечна, једномесечна или пак обука од шест седмица. Тврди и да се не би ишло на дуже од два месеца.

На новим војним обукама се не би ишло на велика специјалистичка знања, него би се појединци обучавали за руковање пешачким наоружањем.

Уз гађање из аутоматског наоружања требало би се свладати прва помоћ и кориштење заштитне маске.

Након тога, требало би да постоји могућност добровољне додатне обуке.

Основну обуку, пише лист, би требало завршити у року од месец дана:

- Тако да не би био циљ тиме их оспособити за нешто велико, већ пренети им некакве основне појмове и ствари за које мислимо да их треба знати. На пример, наместити шатор или сличне поступке који се могу у различитим ситуацијама применити.

(Танјуг)