Хрватска организује прославу „Олује“ – У Книну око 100.000 људи

Док је Србија у жалости и обележава Дан сећања на страдале и прогнане Србе услед агресије Хрватске на Републику Српску Крајину, у Книну се данас свечано облежава "Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља". На централној прослави очекује се око 100.000 посетилаца, а највећа посета ће бити вечерас, на концерту Марка Перковића Томпсона, који на репертоару има искључиво песме које величају усташтво.

Како преноси Хина, у Книн од раног јутра пристижу колоне грађана из свих делова Хрватске, али и иностранства. Организовано стижу аутобуси са подручја Далмације, Славоније, Истре и Кварнера, Загорја.

Ту су и хрватски исељеници из Аустралије, Немачке, Аустрије и других држава. Људи купују заставе и мајице с ознакама "Олује", певају се песме...

Централна свечаност је започела данашњом будницом (певање патриотских песама намењених буђењу националних осећаја) улицама Книна у осам сати, у чему је учествовао Оркестар Оружаних снага, преноси хрватски протал Индеx.

У Книну се од јутрос налази и хтватски државни врх, а подизању хрватске заставе на Книнској тврђави током пре поднева присуствовали су председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, председник Владе у техничком мандату Тихомир Орешковић и председник Хрватског сабора Жељко Реинер.

Државну заставу подигнули су бранитељи Виолета Грдић из Вуковара и Анте Маревић из Метковића. Прочитана су имена 174 погинула и два нестала у "Олуји".

Црквена звона у Книну огласила су се звоњавом у 9 сати и 43 минуте означивши тачно време када су на данашњи дан пре 21. годину хрватске ослободилачке снаге ушле у Книн чиме је била завршена војно-полицијска акција "Олуја".

Након  подизања  хрватске заставе книнску је тврђаву у бришућем лету прелетела три авиона МИГ 21, а затим је испаљен 21 плотун у знак  21. годишњице "Олује."

Почасне војне јединице које су биле постројене на книнској тврђави, након свечаности подизања државне заставе с тврђаве кренуле у мимоход у средиште Книна. У томе учествују припадници Оружаних снага РХ, полиције, бранителсјких удружења и државни званичници.

У Книну се данас налази и одлазећи министар културе Златко Хасанбеговић, који се недавно на откривању споменика терористе Бире Барешића, у Драгама код Бенковца, сликао са заставом на којој је било истакнуто велико слово "У".

Данас је, међутим, из Книна данас поручио да "усташки симболи нигде нису добродошли", те саветовао младима поручио да не користе било које симболе пропалих режима и идеологија. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Лидер ХДЗ: Олујом окончана агресија великосрпског пројекта

У Книну је данас и председник ХДЗ Андреј Пленковић.

- За мене и све хрватске грађане "Олуја" је највећи догађај који је заувек окончао агресију великосрпског Милошевићевог пројекта - поручио је он из Книна.

Како је рекао, "захваљујући томе ослобођене су три четвртине хрватске територије и зато се у сваком тренутку мора одати почаст онима који су ослободили Хрватску и усадити младим генерацијама вредности на којима је створена Република Хрватска".

Централно славље у Хрватској биће зачињено концертом Марка Перковића Томпсона, који на репертоару има искључиво песме које величају усташтво.

Томпсон је прошле године, на 20. годишњицу "Олује" први пут певао на прослави у Книну, а он ће, како је најављено, забављати грађане и након 23 сата када се завршава концерт на којем ће наступити и разни други извођачи и који ће директно преносити ХРТ.

Истовремено ће бити организована и телетон акција прикупљања средстава за обнову вуковарског водоторња, у којој ће учествовати генерали, ратни заповедници ХВ, људи из државног врха, спортисти...

Книн -- Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је са свечаног обележавања 21. годишње Олује поручила да је Хрватска створена победом хрватског народа.

Она је навела да је Хрватска створена вољом народа израженом на референдуму 1991, а војну операцију “Олуја“ је назвала "бриљантном и етички чистом".

Добар део обраћања на свечаности у Книну, Грабар Китаровић је посветила односима Србије и Хрватске.

Осврнувши се на актуелна догађања на релацији Београд - Загреб, те, како је рекла, онима који Хрватску називају случајном државом", а који су ових дана ишли и корак даље и назвали је "удбашком структуром" поручује:

"Модерна Хрватска држава створена је вољом хрватског народа и вољом израженом на референдумом 1990. и величанственом победом хрватских бранитеља у Олуји коју овде данас славимо".

Истакавши да је годишњица Олује Дан победе, слободе и мира за Хрватску, Грабар Китаровић је рекла да све то морали извојевати у рату, бранећи земљу од унитаристичког југословенства и четништва који су починили страшна зла широм Хрватске и БиХ.

"Желим и овом приликом рећи да поштујемо сваку жртву, јер сваки живот је једнако вредан, али се исто тако мора знати да је Олуја била политички оправдана, етички чиста, војнички бриљантно изведена ослободилачка и часна победа за правилан циљ", рекла је Китаровић.

Уз посебан пијетет исказан првом председнику и поглавнику Фрањи Туђману, Китаровић је рекла да је Хрватска је Олујом доказала своју одлучност да буде слободна држава, али и способност да буде суверена.

Нисмо, казала је допустили да будемо потчињени иако је то великосрпском агресијом покушана, а хрватска државна политика није дозволила осветнички чин, већ изражавала спремност на помирење и опрост.

Указујући на, како је рекла, огромне бенефите од Олује, Китаровић је рекла да је та акција имала и велико међународно значење, јер је спречила геноцид какав су "у Сребреници учиниле снаге ВРС".

Хрватска и хрватски народ знали су простити, испуњена су општа и мањинска права те омогућен повратак свима који су се желели вратити. То је етика победника и мира.

"Нећемо прихватити занемаривање пресуда медународних судова тити негирати победе", рекла је Китаровић.

Додала је да хрватски народ не заборавља да су у ослобадању земље учествовали и бројни Срби, који су Хрватску видели као своју домовину.

"Улазак Србије у Еуропску унију интерес је и Хрватске и Србије. Желимо да верујемо да смо напорима у протеклим месецима направили помак у медународним односима", казала је Китаровић.

Свесни смо, рекла је, да српска национална мањина суоцава с разлицитим проблемима, пре свега социјалним и пре свега у најнеразвијеним деловима земље

Истакла је да у Хрватској, међутим, не сме бити грађана другог реда, ни Хрвата ни Срба. "Не желимо јаку Хрватску само у великим градовима. Не желимо да људи само живе у Хрватској, него да живе Хрватску као своју домовину. Хрватска није и не сме бити привремена и повремена домовина", казала је Грабар Китаровић.

Сви се, казала је, морамо окренути будућности како у Хрватској тако и у односима са земљама бивше државе.

Она је обећала подршку Србији за улазак у ЕУ, те додала да жели да верује и да цени да су хрватској мањини у Србији обезбеђена њена легитимна национална права.

Хрватска је у том смислу, сматра она, учинила више него искорак, али и приметила да увек места за напредак.

Грабар Китаровић је поручила и да је Олуја велика порука за будућност, порука да је за успех потребно имати одлучно државно вођство, јасан циљ.

Олуја је, казала је, и орука колико је важно имати добру и добро опремљену војску иако Хрватска није угрожена као чланица НАТО, јер може рачунати на солидарност.

"Но ми морамо бити способни и спремни за свако могуће угрожавање и одбрану", поручила је Грабар Китаровић која је командат Оружаних снага Хрватске.

 Шта славе Хрвати: Протерано 280.000 Срба, погинуло скоро 2.000

Током хрватске војно-полицијске акције "Олуја", погинуло је скоро 2.000 и протерано 280.000 Срба. "Олуја" је до данас остала злочин без казне, у којем су жртве биле цивили, стари и немоћни, деца...

Готово половина од укупно 1.852 особе које су погинуле и нестале у "Олуји" била је старија од 60 година. Њих 1.058 били су цивили. Уништено је 25.000 кућа, на хиљаде радњи, трговина...

Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, у УН-овом сектору "Југ", који је обухватао подручје од Коренице до Задарске и Шибенско-книнске жупаније, током "Олује" убијено је најмање 410 цивила, који нису пружали отпор.

На том подручју нема села у којем није убијен или нестао неки цивил. Само у Комићу код Коренице убијено је девет цивила, од којих је најстарија Сава Лаврнић (92), а најмлађи њен син Петар (65).

У најтежем злочину "Олује", када су хрватски "мигови" 7. августа бомбардовали колону српских избеглица на Петровачкој цести, у два минута убијено је деветоро цивила, а међу њима четворо деце старе од шест до 13 година.

Хрватски авиони кобног дана најпре су у ниском лету и релативно споро прелетели колону цивила, без иједног припадника војних јединица, коју су чинили аутомобили, трактори и коњске запреге, направили полукруг изнад брда Кључ и у повратку их гранатирали. Несрећни људи бомбардовани су последњег дана "Олује", када више није било никакве реалне претње за хрватске јединице, и то дубоко на територији БиХ.

(Блиц, Индекс.хр)