субота, 20. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хрватска: Иницијатива „Народ одлучује“ предала 400.000 потписа за референдум о промени изборног система, која укључује и смањивање права посланицима националних мањина; ХДЗ и СДП изричито против ове иницијативе
Хроника

Хрватска: Иницијатива „Народ одлучује“ предала 400.000 потписа за референдум о промени изборног система, која укључује и смањивање права посланицима националних мањина; ХДЗ и СДП изричито против ове иницијативе

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 13. јун 2018.

Хрватска грађанска иницијатива "Народ одлучује" предала је Сабору потписе за расписивање референдума о променама изборног система, које укључују и смањивање права посланицима националних мањина.

Представници иницијативе тврде да су од 13. до 27. маја скупили више од 400.000 потписа за два референдумска питања, а за референдум је потребна подршка најмање 10 одсто бирачког тела, што је око 375.000 потписа.

Организатори петиције, блиски конзервативним удружењима и Римокатоличкој цркви у Хрватској, објавили су да имају више потписа него што су објавили по истеку законског рока за њихово прикупљање.

За прво референдумско питање, о изменама изборног система, скупили су око 405.000 потписа, а за питање којим се тражи укидање права посланицима националних мањина да гласају о Влади и о државном буџету, око 407.000 потписа.

Уочи предаје потписа, чланови иницијативе су се окупили испред Сабора.

Део активиста био је обучен у народне ношње, а неки су носили балоне и хрватске заставе.

Представница иницијативе Сања Билаћ рекла је да су прикупили довољно потписа и да очекује да се питања упуте Уставном суду на оцену уставности пре летње паузе, како би референдум могао да буде одржан најкасније у октобру.

Да би се уопште кренуло у референдумску процедуру, потребно је да надлежни утврде да ли је прикупљено довољно потписа.

Аналитичари су упозорили да би потписе требало детаљно проверити, а не само према узорку, будући да је прикупљених потписа тек нешто више од потребног броја.

Стручњаци наводе да је уобичајено да неважећих буде око 10 одсто потписа.

Три српска посланика у Сабору могла би да остану без права гласа

Ако би до референдума дошло, грађани би, између осталог, одлучивали о томе треба ли посланицима националних мањина, који у Сабору имају осам загарантованих места, од чега су три српска, одузети право да одлучују о формирању Владе и о буџету.

За то питање су се посебно скупљали потписи за референдум.

У јавности се оцењује да је разлог за то очекивање да ће такво питање бити проглашено неуставним.

Што се тиче првог референдумског питања, њиме се, између осталог, тражи смањење укупног броја посланика у Сабору којих је сада 151, на највише 120, као и да се број посланика мањина смањи с осам на највише шест.

У склопу тог питања је и смањење изборног прага с досадашњих пет на четири одсто, јачање преференцијалног гласања, и омогућавање гласања дописним или електронским путем.

Највеће странке у Хрватској - владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и опозициона Социјалдемократска партија (СДП), као и низ мањих странака, изричито су против те иницијативе, за коју сматрају да грубо задире у права националних мањина.

Председник ХДЗ и премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да су референдумска питања промашена и неодговорна и да нису у складу с Уставом Хрватске.

И министар правосуђа Дражен Бошњаковић навео је да није добро задирати у права мањина.

Он је оценио да ће референдумска питања, уколико се утврди да је прикупљено довољно потписа, бити послата Уставном суду на оцену уставности.

За разлику од њих, председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић недавно је рекла да треба поштовати вољу народа за одржавањем референдума, али је избегла директно да се изјасни о намери да се референдумом смање права мањинских посланика.

Због тога, као и због сусрета са чланицом иницијативе Жељком Маркић, председница Хрватске је наишла на оштре критике дела јавности, посебно представника националних мањина који су је упозорили да је њен задатак да штити Устав.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер