Хрватска: Договор с Русијом око Јужног тока мора бити усклађен са ЕУ

ЗАГРЕБ - Било какав договор Хрватске с Русијом о успостављању транзитног правца гасовода Јужни ток кроз Хрватску мора бити усклађен с правном тековином Европске уније и њеном енергетском политиком, изјавио је хрватски вицепремијер за унутрашња, спољна и европска питања Невен Мимица.

"Не долази у обзир да влада Зорана Милановића ради нешто што би угрозило улазак Хрватске у чланство ЕУ", рекао је Мимица за Јутарњи лист, у коментару на предлоге руске компаније Гаспром и Кремља да Хрватска пре уласка у ЕУ потпише нови међудржавни уговор и акционарски уговор за гасовод Јужни ток.

У поверљивом документу владе у коме се анализира позиција Хрватске у односу на тај пројект, а о којем је лист јуче писао, истиче се да представници Гаспрома од представника хрватске владе и државне компаније Плинакро траже да се наведени документи потпишу иза леђа Европске комисије која се томе супротставља јер сматра да сви до сада потписани међувладини уговори с Гаспромом и Русијом нису у складу с законодавством Уније.

"Сама идеја да кроз Хрватску пролази транзитни правац плиновода Јужни ток чини ми се јако корисном, али све то треба довести у контекст правне тековине ЕУ", рекао је Мимица.

У министарству спољних и европских послова незванично су изјавили да се ништа неће радити Европској комисији иза леђа. Промена међудржавног уговора између Хрватске и Русије којим се регулише питање пројекта Јужни ток била би потребна у случају промене транзитног правца гасовода који сада заобилази Хрватску.

Важећи уговор између Хрватске и Русије, којим се регулишу права и обавезе око изградње и коришћења гасовода Јужни ток на хрватској територији, састављен је 2. марта 2010. у Москви. У име Хрватске потписао га је тадашњи министар привреде Ђуро Попијач.

У њему се јасно дефинише да се гасоводом на територији Хрватске обезбеђује могућност додатног снабдевања гасом, односно ради се о доставном, а не транзитном правцу Јужног тока кроз Хрватску.

Тим уговором, који је на снази 30 година, одређено је да се Студија одрживости тог пројекта мора направити најкасније до 30. децембра 2010. године, а одлука о изградњи се мора донети најкасније 24 месеца од датума пријема студије.

То се поклапа и с најавама Гаспрома да би гасовод требало да почне да се гради у децембру ове године. Студију одрживости Плинакро је направио и предао Гаспрому.

Руски амбасадор у Хрватској Роберт Вартанович Маркарјан недавно је изјавио да је на основу те студије јасно да Хрватска дефинитивно неће бити транзитна земља за гасовод Јужни ток. У том случају прикључак би се радио из Србије, кроз коју пролази магистрални вод гасовода.

По Уговору, Плинацро и Гаспром морају да направе заједничку компанију у којој ће свака страна имати по 50 одсто учешћа. Уговор је ратификован у Сабору и потписао га је председник Иво Јосиповић, навео је лист.

(Танјуг)