Хрватска: Аљкаве београдске оптужнице против четрдесетак бранитеља

Нове оптужнице из Београда против четрдесетак хрватских бранитеља поново су узбудиле Хрватску. Влада размишља о доношењу закона којим би се прогласили ништавним сви акти правосудних тела СФРЈ и војних судова ЈНА.

Хрватска премијерка Јадранка Косор одмах је позвала Министарство правосуђа и Државно тужилаштво да предузму потребне правне кораке како би се заштитили хрватски бранитељи. „Чињеница је да је Хрватска била жртва агресије, да смо били нападнути и да су хрватски бранитељи бранили своју земљу те да су морали ослобађати окупиране крајеве“, рекла је Косорова.

Министар правосуђа Дражен Бошњаковић, подсетимо, потврдио је да су из Србије стигле оптужнице против Владимира Шекса, Ивана Векића, Бранимира Главаша и Томислава Мерчепа. „Ја оптужнице ни решења ни одлуке војних тужилаштава и судова бивше ЈНА не признајем јер сматрам да су то акти злочиначке организације коју је Хрватска поразила. Мени такву оптужницу неће ни драги Бог уручити. Ја ту оптужницу не намеравам да узмем у руке јер бих тиме признавао легитимитет и легалитет и тих оптужница и те пропале државе Југославије и да је на делу наставак, овог пута правосудне, агресије“, изјавио је новинарима потпредседник Сабора и ХДЗ-а Владимир Шекс, који за оптужбе изнесене у србијанској оптужници зна већ готово две деценије.

Професора филозофије политике са загребачког Филозофског факултета Жарка Пуховског питали смо може ли се та преписана скупна оптужница српског војног тужилаштва из 1992. стављати у контекст предстојећих парламентарних избора, како су пожурили са тумачењем неки аналитичари. „Шта год се догађало у овим месецима упада у контекст кампање пре избора. По мом уверењу ту се не ради о смишљеној акцији јер не верујем да је некоме из Београда нарочито стало помагати ХДЗ-у. Највећи проблем целе приче је што се једна велика тема упропашћава тиме што из Београда долази нека врста правне сировине, која је потпуно неупотребљива у савременим правним околностима – од тога да се позива на војно тужилаштво ЈНА до тога да се, рецимо, дословце као ратни злочин за неколицину људи наводи да су пуцали по јединицама бивше ЈНА, а што су бесмислице“, сматра Пуховски.

Бивши дописник ХРТВ-а из Београда Круно Видић сагласан је с Пуховским. Додаје да цео случај „показује да Борис Тадић и владајућа коалиција не контролишу све структуре и јавне институције, посебно такозване парадржавне групе, које су се дубоко инфилтрирале у све сегменте власти“.

Један од осумњичених, Владимир Шекс, сматра да је циљ активирања ове оптужнице то што Србија на неки начин треба да компензује чињеницу да је, због наставка пута према ЕУ, морала да изручи Ратка Младића и Горана Хаџића. За Пуховског тај аргумент не држи воду јер, како је казао, „сви упућени знају да Србија ни на који начин не може ући у Европску унију пре 2020. године“. Уз то, истиче Пуховски, „Србији је један једини битан проблем, и унутрашњи и спољни – Косово“.

И Пуховски и Видић указују на још један сегмент а то је да се не поштује правна сукцесија Југославије, према којој су се све новонастале државе обавезале да међусобно размене правне материјале који се односе на ратне злочине и надлежним телима сваке државе препусте поступање по националним и међународним актима. Најгоре је што се лошом правном литературом и аљкавим правосудним потезима покрива чињеница да је злочина, па и ратних злочина било, али се не успевају казнити, сматрају Пуховски и Видић.

А коме уопште одговара садашње заоштравање стања у региону, питају се сви. „То одговара ХДЗ-у у Хрватској и Николићевој странци у Србији“, сматра Пуховски. Видић наглашава да се у анализама никад не сме занемарити чињеница да су главни играчи у региону Загреб и Београд те да се њихови међусобни односи преливају на све, па и на предстојеће изборе.

(Дојче веле)