четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хришћани који се придржавају грегоријанског календара данас славе Божић
Хроника

Хришћани који се придржавају грегоријанског календара данас славе Божић

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 25. децембар 2017.

 НОВИ САД - Хришћани који се придржавају грегоријанског календара данас славе Божић, рођење сина Божјег Исуса Христа. Већина православних хришћана Божић слави 7. јануара (25. децембар према Јулијанском календару.

Божић, дан када је рођен Исус по грегоријанском календару, 25. децембра, обележавају Римокатоличка, протестантска, и англиканска црква, као и неке православне цркве, које су прихватиле грегоријански календар.

Заједно са Ускрсом и Духовима, Божић спада у три највећа хришћанска празника.

Јерусалимска патријаршија, руска, српска, македонска, грузијска и украјинска црква се држе старог, јулијанског календара, па Божић обележавају 7. јануара.

Божићно славље траје неколико дана - код римокатолика, све до празника Света три краља, 6. јануара.

Према Библији, Исус Христос је Син Божји, којег је родила девица Марија, безгрешним зачећем путем Светог духа, у граду Витлејему.

Будући да се у Новом завету не наводи када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс. У прво време постојања хришћанске цркве, Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је називан Епифанија.

Божић је почео да се слави у Риму, према многим изворима, на дан када се претходно славило рођење паганског бога сунца, Сола.

У подне, папа у Ватикану са лође цркве Светог Петра држи говор и даје благослов Urbi et orbi (граду /Риму/ и целом свету).

Симболи Божића код римокатолика су јасле, у којима је Христ рођен, јелка као вечно зелено дрво и адвентни венац.

Кићење божићног дрвета је стар обичај, али није био раширен све до средине 19. века, када се шири углавном под утицајем немачке традиције. Сада је прихваћено у целом свету.

За Божић се у црквама поставе јасле, са сценографијом која треба да дочара амбијент стаје и скромне услове у којима је Христ рођен, потиче из 13. века. Симболичне и стилизоване јасле у својим домовима данас имају и многи верници.

Венац-адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.

(РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер