Хјуман рајтс воч: Србија је у 2014. направила ограничен напредак у заштити људских права, ЛГБТ популација и Роми посебно угрожени

Београд -- Србија је прошле године остварила ограничен напредак у заштити људских права, а посебно су угрожени Роми и припадници ЛГБТ популације, оценио је Хјуман рајтс воч.

У "Светском извештају 2015", у којем су анализирани догадјаји из прошле године, Хјуман рајтс воч наводи да процеси за ратне злочине теку споро и уз одсуство политичке подршке, те да је ситуација у медијима и даље несигурна и да је било напада на новинаре, претњи и тужби због извештавања о осетљивим питањима.

Осим одуства политичке подршке у процесима за ратне злочине, ХРВ наводи да они споро теку и због недостатка средстава и особља у Канцеларији Тужилаштва за ратне злочине.

Када је реч о слободи медија, "новинари се и даље суочавају с претњама, прогонима, застрашивањима и политичким и другим мешањем", наводи ХРВ, уз подсећање да је од јануара до августа прошле године пријављено пет напада на новинаре, три директне претње и 12 случајева политичких и других притисака.

У документу је указано на сајбер нападе на портале Друга страна и Телепромптер, који су извештавали о неефикасности и лошем реаговању српских државних институција током поплава, као и на отпуштање уредника Вечерњих новости Срђана Шкора.

ХРВ примећује и да је у истрази убистава троје новинара пре више од 10 година досад остварен напредак у само једном случају и да су оптужене четири особе.

У делу који се односи на понашање према мањинама, ХРВ је подсетила на нападе на чланове ромске невладине организације у Новом Саду и на бацање "молотовљевих коктела" на ромску цркву на југу Србије.

У извештају је оцењено да се припадници ЛГБТ популације и даље суочавају с нетолеранцијом, прогоном и, у најмање једном случају, физичким насиљем.

ХРВ је подсетио на премлаћивање немачког активисте за права ЛГБТ у Београду, због чега су приведене три особе, али и на то да је Парада поноса одржана у септембру, после три године узастопног отказивања, и да су у поворци учествовала и три министра, као и да није било насиља.

У одељку који се односи на подносиоце захтева за азил и расељена лица, ХРВ наводи да су у првих осам месеци прошле године у Србији регистрована 6.974 азиланта, од којих 96 деце без родитеља или старатеља, у поређењу са 2.567 у истом периоду 2013.

Прошле године су, поред постојећа два, отворена још три центра за пријем подносилаца захтева за азил, али процедуре разматрања захтева су и даље неодговарајуће због чега на решење чекају хиљаде људи.

Како не постоји посебна процедура за децу мигранте без пратње, она су у опасности да буду третирана као одрасле особе и да не добију специјалну заштиту, а особе које су задужене да заступају њихове интересе нису довољно обучене и ретко када их посећују, после првог контакта, пише у извештају.

Српске власти су, према оцени ХРВ, постигле незнатан напредак и у проналажењу трајног решења за избеглице и интерно расељена лица који од ратова 1990-их година живе у Србији.

У делу извештаја за Србију који се односи на Косово, ХРВ оцењује да су дуготрајни неуспех у формирању „владе“ у Приштини после априлских избора и криза због улоге „Уставног суда“ додатно угрозили заштиту људских права.

"Правни систем је и даље преоптерећен, а међународне судије на Косову указивале су на раширену корупцију међу судијама и тужиоцима. Новинари и припадници ЛГБТ популације и даље су изложени претњама и прогону", пише у документу на 656 страна, објављеном на вебсајту организације.

ХРВ подсећа и да је „косовски парламент“, у складу с договором ЕУ и Приштине, одобрио формирање специјалног суда за злочине које је починила ОВК 1998 -1999, којим ће председавати међународне судије и чије ће седиште бити у Холандији.

Истовремено, мандат Еулекса је продужен до јуна 2016, али је мисија знатно смањена, због чега су међународне судије изразиле забринутост, упозоривши да локално правосуђе није сасвим у стању да води осетљиве и комплексне случајеве, те да би тужиоци Еулекса требало да наставе да се баве случајевима ратних злочина, организованог криминала и "озбиљне" корупције.

"Упркос напретку протеклих година, правосудни систем на Косову и даље је слаб и нема адекватне безбедности за судије, особље суда, тужиоце, подносиоце тужби и сведоке. Последица тога је мали број подступака за озбиљне злочине попут организованог криминала и корупције", пише у документу.

ХРВ напомиње и да је кључни сведок у поступку против Фатмира Љимаја, оптуженог за злостављање затвореника у Клечки, пронађен мртав у парку у Немачкој, што је полиција назвала самоубиством.

Организација у извештају оцењује да владе земаља Западног Балкана треба да појачају напоре за заштиту људских права

"Време је да владе Западног Балкана покажу да озбиљно схватају вредности ЕУ попут равноправног третмана мањина и одговорности за озбиљне злочине", рекла је Лидија Гал, истраживач ХРВ за Балкан и Источну Европу.

"То важи и за чланицу ЕУ Хрватску и за претенденте за чланство БиХ, Србију и Косово", додала је она.

(Танјуг)