Hedvig Morvai: Pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine je uslov za dalji napredak u evropskim integracijama

 Proteklih deset godina nažalost nećemo pamtiti po značajnim pozitivnim promenama. Svedoci smo da u mnogim državama Zapadnog Balkana nivo demokratije, poštovanja ljudskih prava, ekonomskih performansi i bezbednosti opada.

Uz to, visok nivo korupcije, partokratija, stanje zdravstvenog i obrazovnog sistema i dalje kreiraju ambijent u kome većina ljudi, i to mladih, svoju budućnost vide van granica naših država – u pristojnoj i uređenoj Evropi. Naravno, postoje i pozitivni trendovi, koji su dokaz da naš region može da bude mnogo bolji. Na primer, imamo sjajne ljude u IT i kreativnoj industriji, koji uspevaju uprkos, a ne zahvaljujući državama u kojima žive. Na spoljnopolitičkom planu je Makedonija jedan od primera kako se uz političku volju može početi sa rešavanjem nagomilanih problema. Ali sve je to nedovoljno da situaciji na Balkanu za prethodnih deset godina damo pozitivnu ocenu, kaže u razgovoru za Danas Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, odgovarajući na pitanje u kojoj meri se izmenila situacija u ovom regionu u proteklih deceniju, otkako postoji Fond.

* Pre dve godine izjavili ste da se „region pretvara da se integriše, a EU se pretvara da se širi“. Da li ste u međuvremenu uočili neke pozitivne trendove?

– Da. Podsetiću Vas da je mandat Evropske komisije počeo gotovo moratorijumom na proširenje Evropske unije, a da se završava sa porukom da je moguće da neke države postanu članice za nekoliko godina. To je ozbiljna promena u politici EU, za koju smatram da je više rezultat širih geopolitičkih odnosa nego reformi koje se u većini balkanskih zemalja odvijaju brzinom puža. Kakvi god da su razlozi, ovu šansu naš region ne sme da propusti. Mi treba sada da budemo ti koji će dokazati da zaista možemo da donesemo nešto pozitivno Evropi, a ne da se zadovoljavamo time što će nas pustiti da uđemo kao đaci koji su konačno dobili dvojku iz vladanja. Ja mislim da mi vredimo mnogo više od toga – da možemo ravnopravno da predlažemo ideje o budućem izgleda Evropske unije, da možemo kroz regionalnu saradnju da stvorimo pozitivan impuls ekonomskog razvoja i da možemo da uz pomoć EU konačno demokratizujemo naše države.

 * Pojedini stručnjaci za (ne)prilike u regionu tvrde da je Berlinski proces „u suštinskoj krizi“. Kako gledate na takve tvrdnje?

– Ne slažem se. Berlinski proces je kao pozitivan primer regionalne saradnje pomenut u nedavno objavljenoj Strategiji proširenja EU, lideri Zapadnog Balkana su se prošle godine u Trstu složili da je neophodno nastaviti ovaj proces i nakon londonskog samita, njegov značaj je istaknut čak i u koalicionom sporazumu o formiranju Savezne Vlade Nemačke. Naravno, Berlinski proces nije svet za sebe, koji funkcioniše van vremena i prostora. Kada su regionalni odnosi u krizi, to mora da se manifestuje i na desetine regionalnih inicijativa, platformi i procesa, pa i na njega. Ono što jeste problematično sa Berlinskim procesom je da ljudi nisu dovoljno upoznati sa njegovim rezultatima, da nije dovoljno transparentan i da se pokrenuti projekti i inicijative sporo realizuju. Ali to ne znači da je on u krizi, nego da je neophodno dodatno uložiti napor i pobrati sve njegove moguće plodove.

* Šta su, prema Vašem mišljenju, glavna dostignuća Berlinskog procesa i šta je potrebno učiniti u narednoj fazi?

– Berlinski proces je učvrstio, podigao kvalitet i proširio oblasti regionalne saradnje. On je nju pretpostavio kao nužan okvir za ozbiljno razvijanje energetske i putne infrastrukture, za međusobnu trgovinu, za rešavanje međusobnih sporova ili za unapređenje uslova za nauku i istraživanje. Formirana je Regionalna kancelarija za mlade, koja treba da pospeši razmenu mladih, njihovo međusobno upoznavanje i rušenje predrasuda jednih o drugima, transportna zajednica koja će postepeno integrisati transportno tržište Zapadnog Balkana i transportno tržište EU, pokrenuta je inicijativa za formiranje Regionalnog ekonomskog prostora u kome će roba, usluge, investicije i radna snaga moći slobodno da cirkulišu. To su samo neki od rezultata ovog procesa čiji je krajnji cilj stvoriti prostor trajnog mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja. U narednoj fazi, mislim da je neophodno repolitizovati Berlinski proces i više potencirati dostizanje nekih od njegovih osnovnih ciljeva – rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i postizanje pomirenja među narodima. Kako bi Proces bio još efikasniji, za svaki projekat bi trebalo da postoji mehanizam monitoringa i evaluacije. Naravno, na nacionalnom nivou potrebno je ubrzati donošenje zakona i procedura koje omogućavaju sprovođenje projekata izgradnje energetske i putne infrastrukture. Takođe, da se ne bi usporavao tempo sprovođenja projekata, programa i inicijativa, bilo bi dobro da se organizuju periodični mini-samiti Zapadnog Balkana.

* Kako komentarišete zahlađenje odnosa na liniji Beograd – Priština?

– Čini mi se da se klima tih odnosa toliko često i drastično menja, da smo svi postali meteoropate, hteli mi to ili ne. I otopljavanja i zahlađenja odnosa između Beograda i Prištine se koriste od strane zvaničnika za ubiranje poena i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Posledice ovakvih političkih relacija su takve da gotovo dvadeset godina nakon rata, ljudi na Kosovu i u Srbiji ne mogu normalno da žive. Svaka akcija je predstavljena kao mogući okidač za rat, a svaka reakcija vodi u spiralu kolektivne psihoze. Ko u takvom okruženju može ovde da planira svoju budućnost ili da nju nameće svojoj deci?

Rad u interesu građana

 * Očekujete li da će u skorije vreme biti „raspleten kosovski čvor“?

– To zavisi od mnogo faktora. Evropska unija traži da se potpiše pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine i to je uslov za dalji napredak u evropskim integracijama. Krajnje je vreme da se situacija smiri, a ti odnosi definišu, jer od ovakvog kontinuiranog konflikta koristi ne može imati niko. Mislim da će na kraju političari izvagati i shvatiti da je šteta od zaustavljanja evropskih integracija mnogo veća od toga što će oni možda izgubiti po koji glas. Na kraju krajeva, oni su tu da rade u interesu građana, a ne svojih partija.

Dvodnevna proslava jubileja Fonda

Evropski fond za Balkan proslaviće desetogodišnjicu postojanja velikom konferencijom koja se organizuje 16. i 17. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Na tom skupu učestvovaće preko dve stotine ljudi iz politike, medija, civilnog društva, akademske zajednice, umetnosti, kulture, biznisa, filantropije, uključujući šefa makedonske diplomatije Nikolu Dimitrova. Biće predstavljene „Deklaracija o partnerstvu Evrope i Balkana“ i politička analiza „Novo partnerstvo Evrope i Balkana“, a diskutovaće se o temama kao što su: budućnost demokratije, budućnost komunikacija, budućnost ekonomije, Balkan u Evropi, te drugi izazovi sa kojima se suočavaju region i Evropa.

(Danas)