среда, 26. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хедвиг Морваи: Правно обавезујући споразум између Београда и Приштине је услов за даљи напредак у европским интеграцијама
Хроника

Хедвиг Морваи: Правно обавезујући споразум између Београда и Приштине је услов за даљи напредак у европским интеграцијама

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 15. април 2018.

 Протеклих десет година нажалост нећемо памтити по значајним позитивним променама. Сведоци смо да у многим државама Западног Балкана ниво демократије, поштовања људских права, економских перформанси и безбедности опада.

Уз то, висок ниво корупције, партократија, стање здравственог и образовног система и даље креирају амбијент у коме већина људи, и то младих, своју будућност виде ван граница наших држава – у пристојној и уређеној Европи. Наравно, постоје и позитивни трендови, који су доказ да наш регион може да буде много бољи. На пример, имамо сјајне људе у ИТ и креативној индустрији, који успевају упркос, а не захваљујући државама у којима живе. На спољнополитичком плану је Македонија један од примера како се уз политичку вољу може почети са решавањем нагомиланих проблема. Али све је то недовољно да ситуацији на Балкану за претходних десет година дамо позитивну оцену, каже у разговору за Данас Хедвиг Морваи, извршна директорка Европског фонда за Балкан, одговарајући на питање у којој мери се изменила ситуација у овом региону у протеклих деценију, откако постоји Фонд.

* Пре две године изјавили сте да се „регион претвара да се интегрише, а ЕУ се претвара да се шири“. Да ли сте у међувремену уочили неке позитивне трендове?

– Да. Подсетићу Вас да је мандат Европске комисије почео готово мораторијумом на проширење Европске уније, а да се завршава са поруком да је могуће да неке државе постану чланице за неколико година. То је озбиљна промена у политици ЕУ, за коју сматрам да је више резултат ширих геополитичких односа него реформи које се у већини балканских земаља одвијају брзином пужа. Какви год да су разлози, ову шансу наш регион не сме да пропусти. Ми треба сада да будемо ти који ће доказати да заиста можемо да донесемо нешто позитивно Европи, а не да се задовољавамо тиме што ће нас пустити да уђемо као ђаци који су коначно добили двојку из владања. Ја мислим да ми вредимо много више од тога – да можемо равноправно да предлажемо идеје о будућем изгледа Европске уније, да можемо кроз регионалну сарадњу да створимо позитиван импулс економског развоја и да можемо да уз помоћ ЕУ коначно демократизујемо наше државе.

 * Поједини стручњаци за (не)прилике у региону тврде да је Берлински процес „у суштинској кризи“. Како гледате на такве тврдње?

– Не слажем се. Берлински процес је као позитиван пример регионалне сарадње поменут у недавно објављеној Стратегији проширења ЕУ, лидери Западног Балкана су се прошле године у Трсту сложили да је неопходно наставити овај процес и након лондонског самита, његов значај је истакнут чак и у коалиционом споразуму о формирању Савезне Владе Немачке. Наравно, Берлински процес није свет за себе, који функционише ван времена и простора. Када су регионални односи у кризи, то мора да се манифестује и на десетине регионалних иницијатива, платформи и процеса, па и на њега. Оно што јесте проблематично са Берлинским процесом је да људи нису довољно упознати са његовим резултатима, да није довољно транспарентан и да се покренути пројекти и иницијативе споро реализују. Али то не значи да је он у кризи, него да је неопходно додатно уложити напор и побрати све његове могуће плодове.

* Шта су, према Вашем мишљењу, главна достигнућа Берлинског процеса и шта је потребно учинити у наредној фази?

– Берлински процес је учврстио, подигао квалитет и проширио области регионалне сарадње. Он је њу претпоставио као нужан оквир за озбиљно развијање енергетске и путне инфраструктуре, за међусобну трговину, за решавање међусобних спорова или за унапређење услова за науку и истраживање. Формирана је Регионална канцеларија за младе, која треба да поспеши размену младих, њихово међусобно упознавање и рушење предрасуда једних о другима, транспортна заједница која ће постепено интегрисати транспортно тржиште Западног Балкана и транспортно тржиште ЕУ, покренута је иницијатива за формирање Регионалног економског простора у коме ће роба, услуге, инвестиције и радна снага моћи слободно да циркулишу. То су само неки од резултата овог процеса чији је крајњи циљ створити простор трајног мира, стабилности и економског развоја. У наредној фази, мислим да је неопходно реполитизовати Берлински процес и више потенцирати достизање неких од његових основних циљева – решавање отворених билатералних питања и постизање помирења међу народима. Како би Процес био још ефикаснији, за сваки пројекат би требало да постоји механизам мониторинга и евалуације. Наравно, на националном нивоу потребно је убрзати доношење закона и процедура које омогућавају спровођење пројеката изградње енергетске и путне инфраструктуре. Такође, да се не би успоравао темпо спровођења пројеката, програма и иницијатива, било би добро да се организују периодични мини-самити Западног Балкана.

* Како коментаришете захлађење односа на линији Београд – Приштина?

– Чини ми се да се клима тих односа толико често и драстично мења, да смо сви постали метеоропате, хтели ми то или не. И отопљавања и захлађења односа између Београда и Приштине се користе од стране званичника за убирање поена и на унутрашњем и на спољном плану. Последице оваквих политичких релација су такве да готово двадесет година након рата, људи на Косову и у Србији не могу нормално да живе. Свака акција је представљена као могући окидач за рат, а свака реакција води у спиралу колективне психозе. Ко у таквом окружењу може овде да планира своју будућност или да њу намеће својој деци?

Рад у интересу грађана

 * Очекујете ли да ће у скорије време бити „расплетен косовски чвор“?

– То зависи од много фактора. Европска унија тражи да се потпише правно обавезујући споразум између Београда и Приштине и то је услов за даљи напредак у европским интеграцијама. Крајње је време да се ситуација смири, а ти односи дефинишу, јер од оваквог континуираног конфликта користи не може имати нико. Мислим да ће на крају политичари извагати и схватити да је штета од заустављања европских интеграција много већа од тога што ће они можда изгубити по који глас. На крају крајева, они су ту да раде у интересу грађана, а не својих партија.

Дводневна прослава јубилеја Фонда

Европски фонд за Балкан прославиће десетогодишњицу постојања великом конференцијом која се организује 16. и 17. априла у Југословенској кинотеци у Београду. На том скупу учествоваће преко две стотине људи из политике, медија, цивилног друштва, академске заједнице, уметности, културе, бизниса, филантропије, укључујући шефа македонске дипломатије Николу Димитрова. Биће представљене „Декларација о партнерству Европе и Балкана“ и политичка анализа „Ново партнерство Европе и Балкана“, а дискутоваће се о темама као што су: будућност демократије, будућност комуникација, будућност економије, Балкан у Европи, те други изазови са којима се суочавају регион и Европа.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер