Хроника | |
Хавијер Солана: Верујем да смо били праведни према Србима |
недеља, 23. јануар 2011. | |
Барселона -- Хавијер Солана, бивши генерални секретар НАТО и бивши шеф дипломатије ЕУ, на двадесетак страна у књизу „Одбрана политике“ присећа се догађаја на Балкану деведесетих година прошлог века и налази оправдање за све кључне одлуке из тог периода. У штиву у форми интервјуа са новинаром „Ел Паиса“ Љусимом Басатом на 267 страна, што је само друго име мемоара, Солана прича о збивањима на простору бивше Југославије, од рата у Босни до бомбардовања СРЈ. Његова „Балканска сећања“ почињу констатацијом да је „Немачка одиграла веома значајну улогу у распаду бивше Југославије, вероватно због историјских разлога“, а потом констатује да је ондашњи министар иностраних послова Немачке Ханс Дитрих Геншер уцењивао европске савезнике да ће његова земља унилатерално признати Хрватску ако ЕУ то не учини колективно. За оно што се дешавало у БиХ Солана каже да је „била огромна фрустрација“ јер Европа није знала како да реагује. „Грешили смо у једном неочекиваном рату, нико није био спреман за такве страхоте, али смо радили оно што смо могли.“ На питање новинара Басата „да ли је историја била праведна према Србима“, Солана каже: „Могуће је да је Европа имала бољи однос са Хрватском. Већ у Аустроугарској империји Хрвати су имали значајнију улогу, били су католици и користили су латиницу. Верујем да смо били праведни према Србима током читавог Милошевићевог периода. Они су почели рат и одговорни су, када говоримо о Босни, за акције као у Сребреници. Касније, Милошевићево затварање и неосећајност ван сваке рационалности, било је одговорно за рат на Косову.“ Солана каже да се само једном срео са Ратком Младићем, али да је остале главне актере на Балкану виђао много пута. „Сви су били веома тврди, велики националисти и врло сигурни у себе. Били су апсолутно убеђени да су били у праву. Босански председник Изетбеговић је имао исто понашање, али је он био жртва. Сви су били ‘тешки типови’, Изетбеговић такође. И да не говорим о Фрањи Туђману, хрватском председнику. Последњи пут када сам га срео одвео ме је на вечеру у једну од Титових палата у Хрватској. Веома често смо се свађали и никада га више нисам видео. Да није умро, требало би да иде на суд у Хагу.“ Солана каже да је имао много сусрета са Милошевићем, неке до зоре, са отвореним мапама на столу са тачним распоредом српских снага. Он тврди да „Милошевић није желео да учини ништа“: „Стално је лагао док су тенкови напредовали. Била је то страшна ситуација која се компликовала његовом кривицом. То је била његова друга велика грешка. Последњи покушај решавања проблема Косова био је у Рамбујеу где су Србији понуђени разумни политички и војни услови. Верујем да је тада могло бити решења, али они (Срби) нису желели.“ Говорећи о Косову, Солана тврди да није било никакве жеље да се Србија бомбардује. Каже да се до последњег момента веровало да ће политика претњи и притисака дати резултат, али „када се догодио покољ у Рачку, донета је одлука да се интервенише из ваздуха“. На примедбу да је „Косово бомбардовано да би се зауставило етничко чишћење, а не да би му се дала независност“, уследио је овакав одговор: О грешкама током бомбардовања Солана каже: „Могло је да се деси, и десило се. Случај који је изазвао највећу пажњу био је са кинеском амбасадом. У зору су ме пробудили да би ми рекли шта се десило. Звао сам одмах Белу кућу и остале земље чланице. У почетку смо сумњали да је вест тачна, али када се потврдила, прегледали смо податке које смо имали и констатовали грешку у координатама.“ (Блиц) |