Хашки суд продужио привремену слободу Јовици Станишићу; наставак процеса 23. фебруара пред судским Механизмом

Међународни суд у Хагу одлучио је да Јовици Станишићу продужи боравак на привременој слободи у Србији до 19. априла 2018.

Поновљени хашки процес Станишићу, бившем шефу Службе државне безбедности Србије, и саоптуженом Франку Симатовићу Френкију, оперативцу те службе, биће настављен 23. фебруара пред судским Механизмом, правним наследником Хашког трибунала.

Симатовић је, средином децембра прошле године, такође пуштен на привремену слободу током празничне паузе у раду суда, а у притвор у Схевенингену мора да се врати до 19. јануара.Првооптужени Станишић је на привременој слободи у Београду, због болести, од 21. јула прошле године. Рок на који је био пуштен претходном одлуком расправног већа истицао је 18. јануара.

Судије су, како је данас саопштио хашки суд, усвојиле захтев одбране, поднет крајем децембра 2017, да Станишићу продуже боравак на привременој слободи. Хашко тужилаштво томе се није успротивило, за разлику од претходних прилика када је тражило да суд Станишићу наложи да се врати у Хаг.

Станишић је у Хагу присуствовао првом делу поновљеног суђења, које је почело 13. јуна прошле године. По ранијим налазима лекара у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење (паучитис) и депресије.

Пре него што је пуштен на привремену слободу док суђење траје, Станишић се одрекао права да присуствује процесу, на којем га заступају његови браниоци. Расправно веће наложило је лекарима са београдске Војномедицинске академије, који Станишића лече, да наставе да суд редовно извештавају о његовом стању.

Доносећи одлуку да продуже Станишићев боравак на привременој слободи, судије су констатовале да се он до сада придржавао свих прописаних услова. Одлука о наставку суђење у одсуству оптуженог је без преседана у досадашњој историји суда у Хагу.

Пред Хашким трибуналом, наиме, није било могуће да се суђење одвија у одсуству оптуженог, али је правилима судског Механизма, правног наследника Трибунала, то омогућено, уколико се оптужени одрекне права да присуствује процесу, а у судници га заступају адвокати.

Од када су се у хашком притвору нашли први пут 2003, након што су их власти Србије ухапсиле после убиства премијера Зорана Ђинђића, Станишића и саоптуженог Франка Симатовића Френкија је суд више пута пуштао на привремену слободу.

Према подацима његове одбране, Станишић је дуже од шест година провео на привременој слободи, а више од пет година у притвору.

Бившег шефа СДБ Србије Станишића (66) и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу злочиначког удружења био је, по тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009., првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013., Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је хашки процес у којем се утврђује да ли су за злочине у Хрватској и БиХ одговорни званичници Србије.

(Бета)