Жалбено веће Хашког трибунала делимично укинуло ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу и осудило га на 10 година затвора због "подстрекивања и прогона несрпског становништва у Војводини"; пошто је у Хагу провео више од 10 година, остаје на слободи

Жалбено веће Међународног резидуалног Механизма за кривичне трибунале, усвојивши делимично захтев тужилаштва, осудило је лидера радикала Војислава Шешеља на десет година затвора.

14.30 - Апелационо веће је делимично прихватило захтев тужилаштва и осудило Војсилава Шешеља на десет година затвора.

14.20 - Апелационо веће Међународног резидуалног Механизма за кривичне трибунале утврдило да није било удруженог злочиначког подухвата у који је био укључен Војислав Шешељ.

14.05 - Председавајући Апелационог већа, судија Теодор Мерон чита сажетак оптужнице и ослобађајуће пресуде у првостепеном поступку против Војислава Шешеља.

14.00 – Почело изрицање другостепене пресуде Шешељу.

Жалбено веће Механизма, који је наставио рад Хашког трибунала затвореног у новембру прошле године, може првостепену пресуду да потврди, да је преиначи или да наложи ново суђење.

Војислав Шешељ је раније најавио да неће ићи у Хаг на изрицање другостепене одлуке.

Првостепеном пресудом судско веће Хашког трибунала, на челу са судијом Жан Клод Антоанетијем, 31. марта 2016. ослободило је Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га терети да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.

На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу.

Судско веће Хашког трибунала је 31. марта 2016. године ослободило Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га је теретила за удружени злочиначки подухват, злочине против човечности, убиства, кршења обичаја рата, говор мржње, депортацију и друге злочине против Хрвата и муслимана у Хрватској, БиХ и Војводини.

Тужилаштво се жалило и тражило казну од 28 година затвора или понављање суђења.

Судско веће, којим председава судија Теодор Мерон, може да прихвати предлог тужилаштва, да одреди другачију казну или потврди првобитну ослобађајућу пресуду да није крив.

За шта је све Шешељ ослобођен првостепеном пресудом

Ослобађајућа пресуда Шешељу по свим тачкама оптужнице, донета 31. марта 2016. године изгледа овако (НАПОМЕНА: оптужница је са 14 сведена на 9 тачака, али је нумерација остала пређашња): Опширније образложење о свим тачкама оптужнице можете прочитати ОВДЕ.

Тачка 1: прогони, као злочин против човечност – није крив

Тачка 4: убиство, као повреда закона ратовања - није крив

Тачка 8: мучење, као повреда закона ратовања – није крив

Тачка 9: окрутно поступање према цивилима, као повреда закона ратовања – није крив

Тачка 10: протеривање, као злочин против човечности – није крив

Тачка 11: присилно премештање, као злочин против човечности - није крив

Тачка 12: разарање села и градова, као кршење правила ратовања - није крив

Тачка 13: разарање религијских објеката, као кршење правила ратовања - није крив

Тачка 14: пљачка, као кршење правила ратовања - није крив

Судија Антонети, који је изрекао ослобађајућу пресуди, у образложењу је рекао да је тужилаштво "траљаво и неубедљиво" одрадило свој посао, да није прикупило доказе и да су имали многе омашке и измишљања.

Он је рекао да су Шешељеви запаљиви говори били намењени подизању морала војника, али да речи не убијају.

Шешељ се добровољно предао Хагу у фебруару 2003. године, а пуштен је после 11 и по година проведених у притвору, у новембру 2014. године.

Анетоанети и Мандиаје Нианг уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице.

Судија Латанци је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослободјен једногласно.

Шешељ је рекао за "Вечерње новости" да ће ово изрицање другостепене пресуде преспавати.

Лидер СРС је и пре две године, уочи изрицања првостепене пресуде говорио да га то "не интересује и да добровољно тамо неће ићи".

- То мене не интересује, ја сам Хашки трибунал убедљиво победио. После 12 година тамнице, избацили су ме буквално из шевенингенског затвора - рекао је Шешељ тада у изјави Тањугу.

Он је истакао да га пресуде Хашког трибунала не интересују, као ни заказивања, изрицања нити било шта друго.

На питање да ли очекује да га председник Србије Александар Вучић, уколико ослобађајућа пресуда данас буде преиначена, изручи Хагу, Шешељ је за "Политику" рекао:

- До сада није хтео, а да ли ће хтети убудуће, то треба њега питати.

Хаг га не интересује, наводи он за "Пинк", ни ако буде наложено ново суђење.

- Ако ме ухапсе, спроведу овај судски поступак па ме испоруче шта ћу онда, испоруче ме, однесу на аеродром. Ја ту не могу ништа. Ја сам човек против насиља - рекао је лидер СРС.

Он је указао да не може бити испоручен без судског поступка пред судом у Србији и нагласио да су његова основна људска права по Европској конвенцији о људским правима прекршена.

- Нису ми судили у разумном року и немају више шта да траже са мном. Ја сам им одузео право да о мени расправљају - поручио је Шешељ.

Војислав Шешељ се предао пред убиство премијера Зорана Ђинђића најављујући "крваве обрачуне". Био је осумњичен за сарадњу са злогласним земунским кланом, али поступак против њега није вођен јер се нашао у Хагу. Сведоци сарадници су наводили да је имао веома честе контакте са вођом клана Душаном Спасојевићем, што је Шешељ потврдио.

Међутим, сведоци сарадници су наводили и да су припадници клана били ангажовани да се физички обрачунавају са демонстрантима против радикала у Земуну и као и да су спалили штампарију која је штампала публикације против Шешеља и његове странке. Сведоци су говорили и да је Шешељ од "земунаца" добијао новац за политичке кампање као и да му је Спасојевић поклонио џип. Убијени сведок сарадник Зоран Вукојевић сведочио је и да је Шешељ од Спасојевића тражио да убије премијера Ђинђића. Такође, Спасојевић и Миле Луковић Кум откупили су веома повољно плацеве и започели градњу здања у Шилеровој улици док су Шешељ и СРС деведесетих држали власт у Земуну.