Gvido Vestervele: Beograd i Brisel bi mogli da se dogovore o rezoluciji koju je Srbija podnela u Ujedinjenim nacijama

Najelegantnija mogućnost je izmena teksta amandmanima koje može da podnese bilo koja članica UN

Beograd i Brisel bi mogli da se dogovore o rezoluciji koju je Srbija podnela u Ujedinjenim nacijama.

Ako je ovo juče bila ključna vest posle odlaska iz Beograda Gvida Vestervelea, nemačkog ministra spoljnih poslova, danas su dva ključna pitanja: prvo – kako do takvog dogovora može da dođe i drugo – zašto se do njega nije ranije došlo.

Teško je očekivati da će Beograd da povuče svoju rezoluciju, mada mu je i taj potez na raspolaganju. Do dogovora o rezoluciji može se najpre doći delimičnom izmenom njenog teksta. Najlakše je da se to uradi amandmanima čiji predlagač može da bude bilo koja zemlja članica UN. „Politika” nezvanično saznaje da su iz jedne evropske države neki predlozi već stigli u Beograd.

Naravno, da niko ne može da garantuje da će dogovor da bude postignut. Vestervele je iz Beograda otputovao sa stavom da je „Geografska mapa jugoistočne Evrope iscrtana”, izrečenim u javnim istupima, i rečenicom da Nemačka neće tražiti od Srbije da prizna nezavisnost Kosova kazanom u zvaničnim razgovorima bez prisustva javnosti. Uostalom i u jučerašnjoj vesti „Politike” s naslovom „Dogovor o rezoluciji” piše da će Srbija i EU da pokušaju da se dogovore. Da li će u tome uspeti, teško je sada reći.

Lakše je odgovoriti na drugo pitanje sa početka teksta, zašto se dogovor o rezoluciji nije postigao pre nego što je ona poslata u UN. Beograd je pokušao da se dogovori. Izaslanik predsednika Srbije je brzo po okončanju rasprave u skupštini otišao u Brisel. Ostao je tamo tri dana pokazujući tekst rezolucije, za koji mu je u vrhu EU rečeno: „Ne vidimo da u tekstu ima velikih problema”, što će reći da je problema bilo. U razgovorima sa pojedinim članicama čula su se sasvim različita mišljenja, a „otkriveni” su problemi: formulacije iz rezolucije poput „jednostrana secesija”, „sva otvorena pitanja”. Nije se razgovaralo sa svakom od članica EU, pa su neke tek pre neki dan saznale da je bilo tih razgovora u vrhu administracije u Briselu.

Ako problema ima, zašto Beograd žuri da pošalje rezoluciju. Zato da bi ona prva stigla u UN, da bi se prvo o njoj izjašnjavali, da smanji šansu da se pojave druge. U momentu kada je odlučio da šalje svoj tekst, Beograd je imao informacije da je jedna rezolucija već napisana. Do trenutka kada je poslao rezoluciju Beograd nije imao nijedan zvaničan ili nezvaničan predlog iz EU kako da promeni tekst.

(Politika)