Grčka tone sve dublje u recesiju

Grčka privreda doživljava težu recesiju od očekivane, uprkos rigoroznim merama štednje koje je preduzela vlada premijera Jorgosa Papandreua. Nacionalni statistički zavod je saopštio da se nizlazna tendencija ubrzala u drugom kvartalu, pošto su smanjenja plata i penzija, kao i povećanja poreza, oborili potražnju za robom široke potrošnje.

Atina ne uspeva da zaustavi pad privrede

Za tri meseca, završno s junom, opale su investicije i javna potrošnja, dok grčki političari nastoje da povrate poverenje finansijskih tržišta i ispune uslove iz paketa pomoći od više milijardi evra, dobijenog od EU i MMF.

Postoje nagoveštaji da bi ekonomska kriza mogla da izazove nove društvene nemire nakon rekordnog skoka nezaposlenosti. Kriza je već dovela do brojnih štrajkova i protesta. Statistički zavod zemlje ELSTAT procenio je da je za tri meseca, u drugom kvartalu, BDP opao za 1,5 odsto, što znači da je 3,5 odsto niži nego prošle godine. To je drastičniji pad od kvartalnog pada od jedan odsto i godišnjeg smanjenja od 3,3 odsto, koliko je prognozirano u anketi koju je Rojters sproveo među ekonomistima.

Protesti česti zbog nepopularnih mera štednje

I dok druge evropske ekonomije beleže ubrzan oporavak, pad grčke privredne aktivnosti od 0,8 odsto u prvom kvartalu gotovo se udvostručilo u drugom. Ekonomisti prognoziraju da se grčka privreda neće oporaviti u doglednoj budućnosti, pošto mere štednje pogađaju i potrošače i preduzeća. Antikrizni paket obuhvata zamrzavanje plata u javnom sektoru, povećanje PDV-a, nove zakone koji olakšavaju kompanijama da otpuštaju radnike i povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Stezanje kaiša i nastojanja da se smanji javni sektor imali su za posledicu rekordan skok nezaposlenosti u maju. Prema podacima tržišta rada, nezaposlenost je porasla na čak 12 odsto, sa 8,5 odsto, koliko je iznosila prošle godine. To je najveće povećanje na godišnjem nivou, otkad se vodi uporedna evidencija od 2004. Broj nezaposlenih je drastično porastao za 43 odsto od maja 2009. i dostigao 602.185 ljudi. Statistika kaže da su mladi ljudi najviše pogođeni porastom nezaposlenosti. U starosnoj grupi između 15 i 24 godine, stopa nezaposlenosti u Grčkoj dostiže 32,5 odsto.

Premijer Jorgos Papandreu je ove sedmice priznao da su mere koje su doprinele padu popularnosti njegove vlade zaista teške. „Tranzicija neće biti laka, ali je te promene trebalo odavno sprovesti“, rekao je on u intervjuu za „Kriščen sajens monitor“. Ali Atina je ipak ostvarila značajan napredak na planu realizacije reformi kako bi bila sigurna da će u septembru dobiti sledeću tranšu zajma, u iznosu od devet milijardi dolara, saopštila je zajednička misija EU-MMF.

Članice EU režu budžet Briselu

Vlade članice EU smanjile su predloženi budžet EU za četiri milijarde evra, utirući tako put žučnoj raspravi o ulozi tog bloka i o tome koliko mu novca treba.

Iako je objavljen usred politički bolnih mera štednje u prestonicama EU, nacrt budžeta, koji je usvojen 12. avgusta, i dalje predviđa povećanje izdataka od skoro tri odsto. Ukupan budžet će iznositi 126,6 milijardi evra iduće godine. Ali plan država članica predviđa da u zajedničkoj kasi bude 3,6 milijardi evra manje nego što je Komisija prvobitno tražila. Ušteda je ostvarena na račun fondova za siromašne regione (1,1 milijarda evra manje), sredstava za stimulisanje ekonomskog rasta i zapošljavanja (841 milion evra manje) i podrške evropskim farmerima (820 miliona evra manje). Budžetski dokument takođe ukida povećanje plata od 1,85 odsto za osoblje EU, iako će konačnu presudu o tome doneti sud EU u Luksemburgu, i „zabranjuje primanje novih ljudi u institucije EU“, sa izuzetkom 184 novih radnih mesta za agencije EU širom Evrope, službu zaduženu za prijem Hrvatske u EU i Savet EU, koji zastupa interese država članica u Briselu.

(Blic)