Грчка тоне све дубље у рецесију

Грчка привреда доживљава тежу рецесију од очекиване, упркос ригорозним мерама штедње које је предузела влада премијера Јоргоса Папандреуа. Национални статистички завод је саопштио да се низлазна тенденција убрзала у другом кварталу, пошто су смањења плата и пензија, као и повећања пореза, оборили потражњу за робом широке потрошње.

Атина не успева да заустави пад привреде

За три месеца, завршно с јуном, опале су инвестиције и јавна потрошња, док грчки политичари настоје да поврате поверење финансијских тржишта и испуне услове из пакета помоћи од више милијарди евра, добијеног од ЕУ и ММФ.

Постоје наговештаји да би економска криза могла да изазове нове друштвене немире након рекордног скока незапослености. Криза је већ довела до бројних штрајкова и протеста. Статистички завод земље ЕЛСТАТ проценио је да је за три месеца, у другом кварталу, БДП опао за 1,5 одсто, што значи да је 3,5 одсто нижи него прошле године. То је драстичнији пад од кварталног пада од један одсто и годишњег смањења од 3,3 одсто, колико је прогнозирано у анкети коју је Ројтерс спровео међу економистима.

Протести чести због непопуларних мера штедње

И док друге европске економије бележе убрзан опоравак, пад грчке привредне активности од 0,8 одсто у првом кварталу готово се удвостручило у другом. Економисти прогнозирају да се грчка привреда неће опоравити у догледној будућности, пошто мере штедње погађају и потрошаче и предузећа. Антикризни пакет обухвата замрзавање плата у јавном сектору, повећање ПДВ-а, нове законе који олакшавају компанијама да отпуштају раднике и повећање старосне границе за одлазак у пензију.

Стезање каиша и настојања да се смањи јавни сектор имали су за последицу рекордан скок незапослености у мају. Према подацима тржишта рада, незапосленост је порасла на чак 12 одсто, са 8,5 одсто, колико је износила прошле године. То је највеће повећање на годишњем нивоу, откад се води упоредна евиденција од 2004. Број незапослених је драстично порастао за 43 одсто од маја 2009. и достигао 602.185 људи. Статистика каже да су млади људи највише погођени порастом незапослености. У старосној групи између 15 и 24 године, стопа незапослености у Грчкој достиже 32,5 одсто.

Премијер Јоргос Папандреу је ове седмице признао да су мере које су допринеле паду популарности његове владе заиста тешке. „Транзиција неће бити лака, али је те промене требало одавно спровести“, рекао је он у интервјуу за „Кришчен сајенс монитор“. Али Атина је ипак остварила значајан напредак на плану реализације реформи како би била сигурна да ће у септембру добити следећу траншу зајма, у износу од девет милијарди долара, саопштила је заједничка мисија ЕУ-ММФ.

Чланице ЕУ режу буџет Бриселу

Владе чланице ЕУ смањиле су предложени буџет ЕУ за четири милијарде евра, утирући тако пут жучној расправи о улози тог блока и о томе колико му новца треба.

Иако је објављен усред политички болних мера штедње у престоницама ЕУ, нацрт буџета, који је усвојен 12. августа, и даље предвиђа повећање издатака од скоро три одсто. Укупан буџет ће износити 126,6 милијарди евра идуће године. Али план држава чланица предвиђа да у заједничкој каси буде 3,6 милијарди евра мање него што је Комисија првобитно тражила. Уштеда је остварена на рачун фондова за сиромашне регионе (1,1 милијарда евра мање), средстава за стимулисање економског раста и запошљавања (841 милион евра мање) и подршке европским фармерима (820 милиона евра мање). Буџетски документ такође укида повећање плата од 1,85 одсто за особље ЕУ, иако ће коначну пресуду о томе донети суд ЕУ у Луксембургу, и „забрањује примање нових људи у институције ЕУ“, са изузетком 184 нових радних места за агенције ЕУ широм Европе, службу задужену за пријем Хрватске у ЕУ и Савет ЕУ, који заступа интересе држава чланица у Бриселу.

(Блиц)