Grčka: Duboke političke podele, od komunista do nacista

ATINA – U Grčkoj, u složenoj ekonomskoj krizi kakva se ne pamti u godinama posle Drugog svetskog rata, počinje kampanja za vanredne parlamentarne izbore i sve ankete predviđaju da nijedna partija neće uspeti da osvoji apsolutnu većinu, što bi moglo da izazove i duboku političku krizu u zemlji.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, dve vodeće stranke - konzervativna Nova demokratija i levičarski Panhelenistički socijalistički pokret (PASOK) dobiće 20,5, odnosno 12,7 odsto glasova.

One, i kada bi se dogovorile da naprave koaliciju, za šta zasad ne pokazuju spremnost, ne bi mogle da imaju apsolutnu većinu u parlamentu, što se odavno ne pamti. To bi moglo da izazove duboku političku krizu i da ugrozi dosadašnje napore u rešavanju ekonomskih problema zemlje.

Prema anketama, grčka politička scena je veoma usitnjena, pošto bi desetak partija moglo da uđe u parlament, odnosno da osvoji više od tri odsto glasova. Na trećem mestu je Koalicija radikalne levice (SYRIZA) - 8,6 odsto glasova, Komunistička partija 7,9, Nezavisna Grčka 7,1 procenata.

Analitičare posebno zabrinjava to što bi prag parlamenta mogla da preskoči i novoosnovana pronacistička partija „Zlatna zora” (3,9 procenata), čiji se pripadnici pozdravljaju rečima „Hajl Hitler”.

„Usitnjavanje (političke scene) i neizvesnost”, u naslovu ističe ugledni atinski dnevnik „Katimerini”, komentarišući politički razvoj u zemlji uoči vanrednih parlamentarnih izbora, koji treba da se održe 6. maja.

Grci su se, posle teške ekonomske krize koja je pogodila većinu građana, očigledno „umorili” od starih partija i političara.

Prema anketama, najpopularniji političar u zemlji je lider Koalicije radikalne levice Fotis Kuvelis, dok je na drugom mestu privremeni premijer Lukas Papadimos, iako je nestranačka ličnost. Lider Nove demokratije Antonis Samaras je na petom, a predsednik PASOK-a Evangelos venizelos na sedmom mestu.

Istraživanja pokazuju da 52 odsto anketiranih ne želi da vidi kao premijera lidere dve vodeće stranke - Nove demokratije Samarasa i PASOK-a Venizelosa.

Predstojeći izbori bi, upozoravaju analitičari, ,ogli da izazovu, pored ekonomske i duboku političku krizu i stranačka pogađanja oko formiranja nove vlade. Pogotovo što u Grčkoj manjinska vlada ne bi imala šanse da dugo opstane na vlasti, s obzirom radikalni rivalitet lidera stranaka.

Anketirani građani - 65,7 odsto - smatraju da bi najbolje rešenje za zemlju bilo da se posle izbora formira koaliciona vlada.

(Tanjug)