Грци пред избором - евро или повратак драхме

Атина је спремна да  се одрекне евра и врати драхми. Такву је изјаву дала еврокомесар Грчке Марија Даманаки. У саопштењу на званичном сајту члана комисије 25. маја се говори да је сценарио избацивања Грчке из еврозоне већ на столу.

После таквих изјава Брисео би морао да се забрине. Излазак Грчке из еврозоне не само да ће шкодити јединственој европској валути и економијама земаља, где је она национална новчана јединица, већ  и  политичком реномеу читаве Европске заједнице.

Међутим, нема много оних који озбиљно разматрају намеру Атине да се врати драхми, бар због тога, што се такви кораци не чине брзо, - каже шеф катедре европске интеграције МГИМО, доктор економских наука Олга Буторина.

„У пракси је то веома сложено. Морамо да се сетимо да се кампања увођења евра планирала у току више година. Обавештавало се становништво, уведена је била пракса двоструких ценовника. Осим тога, требало је штампати доста велики број новчаница у еврима, као  и метални новац, промислити  расподелу свега тога  међу становницима, банкама и другим установама. То је техничко питање, али кошта велике износе. Одакле би Грчка нашла данас такав новац?“

Осим тога, то није лако ни са гледишта званичних процедура.

Још једно решење проблема Грци виде  у реструктуризацији дуга. ЕУ не одобрава такву процедуру. „То би резултирало пропашћу за саму Грчку“, - упозорава члан Савета управника ECB Јурген Старк.

„То је илузија – мислити да ће реструктуризација дуга помоћи да се реше проблеми, с којима се суочава та земља. Реструктуризација дуга ће делимично или потпуно уништити капитале грчких банака.  Дакле, то је рецепт за катастрофу.“

Шта од Грчке желе да добију? Смањење буџетског дефицита путем стриктне економије и продаје државних актива. Иначе, Атина није против тога. За продају су припремљени пакети деоница Поштанске штедне банке, лука Пиреја, Солуна и читавог низа компанија. За њих желе да добију око 50 милијарди евра. Влада рачуна да ће на рачун допунских пореза и смањења у државном сегменту уштедети до краја ове године још 6 милијарди евра.

Међутим,  таквим радикалним реформама су незадовољни  становници. Грци штрајкују, демонстрирају и траже од владе да престане да се повлађује ММФ. У том смислу повратак националној валути би могао да помогне, - истиче Олга Буторина.

„… То би могло да пружи Грчкој независну  новчано-кредитну политику и валутну политику.  Односно, грчку драхму у условима кризе би требало девалвирати и на тај начин стимулисати извоз грчке робе, и, обрнуто, смањити увоз.  То је добар инструмент.“

Било како било, Грчка је данас у ситуацији у којој ће незадовољни бити сви у било ком случају и при свим евентуалним мерама. Питање је ко ће кога и чиме жртвовати.

(Глас Русије)