Горан Петровић: Србија је мафијашка држава

Интервју недеље: Горан Петровић, бивши шеф Државне безбедности

Горан Петровић, бивши начелник Службе државне безбедности, каже за „Ало!“ да нема информацију да ли је сведок сарадник Љубиша Буха Чуме ошамарио министра Милутина Мркоњића, али га тако нешто не би изненадило. Петровић сматра да је вулгаризација институције заштићеног сведока узрок Бухиног понашања.

- Постоји озбиљна разлика између заштићеног сведока и сведока сарадника. Заштићени сведок је озбиљан институт озбиљних држава, систем који подразумева промену идентитета и промену места боравка. Код нас, пошто смо далеко од било какве државе, а посебно од озбиљне, направили смо импровизацију која се зове сведок сарадник, а то вам је више од аутономије, мање од независности. Практично, то је ништа. Сведок сарадник може да ради шта хоће. Не би ме зачудило да се Чуме кандидује за председника јер му закон то омогућава. Може да се учлани у СНС и буде министар полиције. Закон му то не брани - каже за „Ало!“ Петровић.

Постоји ли икаква могућност да сведок сарадник одговара за прекршаје које је починио?

- Та област није законски регулисана и све је могуће. По ономе што видимо и по стању ствари, он је то амнестиран за све што је урадио и што ће урадити убудуће.

После хапшења Симовића и Калинића, поново су се појавиле приче о разоткривању политичке позадине Ђинђићевог убиства.

- Једини који може нешто да каже о политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића је Легија јер се виђао и с премијером и с министрима. Ако Легија није рекао ништа, тешко да ће они. Симовић и Калинић су безвезњаци и не могу да кажу ништа паметно у том контексту, али могу да изнесу бизарне детаље ко је кога искасапио.

Да ли су њих двојица могли и раније да буду ухапшени?

- Да нису пали због пуцњаве, могли су да живе до краја живота у Хрватској. Иначе, ниједна од тих прича се није разрешила на бази истраживања и акције. Међутим, има ту гомила питања на која ми немамо одговор. Како је могуће да Симовић не убије Калинића? Како је Симовић го до појаса прешао границу и за два дана прешао 300 километара од Загреба до границе? Очигледно је да је ту било неких нелегитимних договора српске и хрватске полиције.

Да ли се и остали одбегли „земунци“ скривају у окружењу?

- Чули смо од Калинића да их је ликвидирао, а то је део система таквих група да све оне који нешто знају после неког времена ликвидирају. То ми изгледа логично.

Верујете ли у причу да су Дарка Шарића препознали туристи у Црној Гори?

- Ја кад бих га видео, не бих га препознао. Више је то забава за новине него што постоји могућност да га је неко препознао.

Како је могуће да Дарко Шарић још није лоциран и ухапшен? Има ли места причи да властима не одговара да буде ухапшен?

- Наравно да им не одговара. Нема организованог криминала без корумпираних цариника, полицајца и министара, а те државне чиновнике дају политичке партије и њима не одговара да се та прича одмота до краја. Кратко и јасно речено, кад је Ивица Дачић дошао из Америке и кад је било наговештаја да је његов шеф кабинета имао контакте са Шарићем, он је рекао да је спреман да поднесе оставку. То је више него јасан доказ да је прича о односу Дачића, СПС-а и Шарића остала неиспричана и да је заустављена.

Значи ли то властима није стало ни да се процесуирају ни Карић, Мира Марковић или Слободан Радуловић?

- Наравно да није. Постоје два угла гледања. Владајуће гарнитуре желе да се обрачунају са политичким противницима, а један од начина је да покрену неки кривични поступак и да им запрете притвором. Овде се до крајњих граница злоупотребљава институција притвора и људи седе у притвору две године, а нико није луд да буде жртва такве злоупотребе. Они на власти на то рачунају и тим страхом терају људе јер не желе да буду ту. Други угао је што је Србија мафијашка квазидржава, држава без икаквог угледа у свету, зато су и пале све те интерполове потернице које су неозбиљне, па су озбиљне државе пустиле на слободу и Цанета и Ејупа Ганића.

 Имају ли основе Цанетове оптужбе?

- Не знам, али је чињеница да се ниједна власт неће позабавити проверавањем тих навода зато што је свака власт дубоко у тим причама и сви су умешани у корупцију и криминал.

Младићеве траке забава милиона

Зашто су се тек сада појавиле Младићеве траке?

- Нису се сад појавиле, него се то на кашичицу сервира јавности и користи у тактичкој игри сарадње с Хагом. Мој утисак је да се прича своди на Брамерцову процену да Србија ипак сарађује, а она сарађује јер је нашла и дала Хагу неке дневнике и траке, чиме се ствара обострани привид да је то то. То је нека врста компромиса.

Да ли је пуштање у јавност тих разговора припрема за хапшење Младића?

- Управо супротно од тога. Траке су замена за Младића, њега нема и тешко да ће га бити у Хагу. Зашто је битно то што је причао са Добрицом Ћосићем? Једним делом је то забава милиона, али забава милиона нису разговори Младића са Перишићем и Станишићем, то су докази за тезу да је Србија логистички помагала и учествовала у рату у Босни. То је веома озбиљно, а ми се замлаћујемо периферним стварима.

(Alo.rs)