четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Горан Богдановић: Подела Косова за Србију није прихватљиво решење
Хроника

Горан Богдановић: Подела Косова за Србију није прихватљиво решење

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. јануар 2009.

Нову 2009. годину шеф Унмика Ламберто Цанијер почео је иницијативом за отпочињање техничких преговора Београда и Приштине, али ниједна страна није спремна за директне разговоре. Док косовски лидери траже посредовање ЕУ, САД И НАТО, Београд је спреман да разговара са Еулексом и Унмиком, али не и са представницима институција Косова које су, према речима министра за КиМ Горана Бодановића, „одлучиле да одузму део територије државе Србије“.

- Наравно, то не значи да нисмо спремни да разговарамо са УН и Еулексом о имплементацији шест тачака које су врло битне за заједницу. Дакле, ми смо спремни за те разговоре у сваком тренутку и поздрављамо иницијативу Унмика, од кога и зависи када ће разговори почети - каже за Богдановић за „Блиц".

Ти преговори, према његовим речима, требало би да покрију области полиције, судства, царина, заштите културно-историјских споменика и административне границе, као и инфраструктуру.

Шта су циљеви Београда?

- Ми желимо да у српским срединама припадници полиције буду српске националности, да један представник српске заједнице буде заменик међународне полиције. Што се тиче судства, ових дана се воде преговори са локалним представницима правосуђа о томе да наше судије и тужитељи буду равноправни у судским процесима, да раде по законима и уредбама Унмика које су донете после 1999. године. За нас је апсолутно неприхватљиво да ми радимо по законима такозване државе Косово.

Шта се од плана на којем је инсистирао Београд конкретно спроводи?

- Тренутно ништа. Управо због тога стално апелујемо на Унмик да што пре седнемо и разговарамо о спровођењу договора. Да напокон у српским срединама на северу Косова, где је тренутно правни вакуум, што пре заживе закони и безбедност.

Постоје мишљења да је примена плана од шест тачака практично увод у поделу Косова...

- Не, план и његова примена односе се на целокупну територију КиМ. Неприхватљив је било какав облик поделе и Влада о томе никад није разговарала. Желимо да Косово сачувамо у границама Србије и не одустајемо од свог суверенитета и територијалног интегритета.

Да ли постоји идеја о поновном покретању статусних преговора и да ли верујете да ће их бити?

- Наравно, наш циљ су нови преговори јер сматрамо да статус Косова није решен. Желимо компромис где ће све стране бити задовољне, а не да имамо ситуацију да је једна страна добила све, а друга све изгубила! Такав однос фрустрира српску етничку заједницу јер сматра да је међународна заједница учинила неправду према Србима и другим неалбанцима.

Еулекс се распоређује после зеленог светла УН. Како локалне српске институције сарађују са Еулексом?

- Уколико Еулекс буде извршавао своје задатке и решавао горуће проблеме, може да рачуна на озбиљну сарадњу са државом Србијом, а самим тим и са локалним представницима Срба на КиМ.

Имате ли комуникацију са Међународном цивилном канцеларијом?

- Сарадња не постоји и мислим да у догледно време неће постојати управо због реторике која долази од шефа те канцеларије Питера Фејта. Докле год не промене однос, док се не схвати на Косову живе и друге етничке заједнице, и да је за Србе апсолутно неприхватљиво да се у тој канцеларији спроводи план Мартија Ахтисарија, ми не желимо да сарађујемо с њима.

Ко је одговоран за недавне инциденте у Косовској Митровици?

- О одговорности за ове догађаје не бих смео и не бих хтео да спекулишем. И зато сам након сваког инцидента позивао надлежне институције да открију и санкционишу починиоце. Управо последњи догађаји који су се дешавали у северној Митровици указују да међународна заједница мора да открије починиоце, да се не би шириле спекулације.

Има и оних, попут Раде Трајковић, који тврде да су за инциденте одговорни Срби...

- Ја немам таква сазнања и не могу с тим да спекулишем. Волео бих да свако ко има било какав доказ, то достави пре свега међународној заједници и да такве починиоце, макар они били и Срби, санкционише. Јер никоме није у интересу, без обзира с које стране долазиле провокације, ексцеси и тензије, да штити било кога.

Подаци о трошењу новца до краја месеца

Шта је са истрагама о ненаменском трошењу буџетских пара на Косову? Има ли резултата?

- Мислим да постоји једна погрешна претпоставка у народу - да је за све што се дешава на КиМ одговорно Министарство за КиМ. Не желим да бежим од одговорности за оно што ја радим. Ми смо предузели низ активности за контролу оног новца који Министарство шаље на простор КиМ, а то су плате локалних самоуправа и транфер новца који шаљемо тим локалним самоуправама. Основали смо радну групу која проверава ситуацију на самом терену, почели смо да проверавамо и платне спискове радника који раде у тим локалним самоуправама, као и да ли људи стварно живе на КиМ... Ми ћемо веома брзо, до краја месеца, изаћи са конкретним подацима о томе шта смо нашли на самом терену. Уколико је било злоупотреба, сигурно нећемо сакривати од јавности.

(Блиц)

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер